Utonula je u zimski san. "Ako mogu medo i žabica, mogu i ja! Ionako je teško ispunit ljudska očekivanja. Nisam ni ja uvijek spremna. Baš kao čovjek." I to je ok.
Pogledala je prema dolje i slegnula ramenima. Znala je što svi misle. Iako je mnogima odgovarala ovakva, svejedno su je kudili. Ona bi se malo naljutila pa bi si prorondala u bradu: " Zašto i ja ne bi mogla bit prevrtljiva. Ipak sam žena."
I onda, jedno jutro se probudila i bila je spremna. Baš kao visibaba u ožujku. Nadam se da me neće čut.
I tako nam je došla zima :)
Post je objavljen 01.03.2018. u 16:57 sati.