Kaže moja draga prijateljica Sarah be sad bi svi bili kuvari.
Bome je, neki kuvaju da zavedu, neki su zaveli pa tek onda shvatili koliko su se zajebali pa kuvaju da ne umru od gladi.
Ja san ljubav prema kuvanju razvio još dok san bija mali, prvo me je pokojna baba vježbala, pa bi mi dala neki zadatak dok je ona kuvala da me ima na oku, jer ako me nije imala na oku, postojala je velika mogućnost da napravin neku nepodobštinu, što mi je ostalo u navici i danas pa me se mora stalno imat na oku inače neće bit dobro.
Onda je došlo vrime kad je tribalo ostat sam doma kad starci nekud otiđu, što je kao što sami znate značilo da je stan slobodan, za kojekakve nepodobštine, ali je imalo i cijenu jer je tribalo spremit ručak sebi i mlađem bratu koji je bio strašno dosadan, i uvik gladan, tako da sam od ozbiljnog kulinarstva prvo savlada šnicle, bržole, frigane kumpire i jaje na oko.
Onda je doša period vegeterijanske kuhinje, kod nas u Dalmaciji periodično dođe lito, a prije dok ljudi nisu bili napaljeni na eure ka danas, i nisu bili spremni fureštin dat guzice, za te iste eure, nego su se držali socijalističkog morala, uz devizu neće švabo pišat di i ja, kad bi došlo lito išlo bi se u vikendice, i mi smo znali provest veći dio lita pribacujuć se iz vikendice u vikendicu.
U ta lita scenarijo je bijo slijedeći, došli bi na vikendicu i u prva dva dana popili svu lovu šta smo je donili sa sobon, onda bi iduća dva dana izili sve šta je bilo u kući, pa bi strateški sa zadnjon lovon šta nan je ostala kupili manistru i brašno.
Manistra nan je služila za manistru, a brašno za palaćinke, da ne bi manistru ili na pjuvaku, onda bi okolo po vrtlima ubrali pome i koju papriku i šta bi našli, pa smo kuvali pastu arabiata a da nismo imali pojma šta kuvamo, nekad bi u vikendici bilo i tunja pa smo i ribu fatali, i brali pizdice i priljepke, pa bi se na koncu vratili doma izgladili i obogaćeni za prva seksualna iskustva.
Onda je došlo vrime pečalbe, da ne bi sa ćaćon mora ić ziđat ili nedaj Bože di kopat temelje, ja san pod izlikom da iđen učit Nemački, jer obrazovanje je naravno prioritet, oša kod kuma Mate u Nemačku bit gastarbajter.
Kum Mate je ka i svi naši poduzetniki ima Balkan Grill restoran, a ja san kako bi naučija Nemački, iša u kužinu prat suđe i radit salate, tako da prvi misec dana Nijemca vidio nisam, ali san bar naučio kuvat, jer me je kuvarica tila zaskočit, a usput je radila đelozin i kuvara Stipu pa je ona tila da jon stalno nešto pomažen, a onda je Stipe udara kontru, pa san i njemu pomaga, i tako san poradi seksualne napetosti u kužini svašta naučija, i ko zna možda bi posta pravi kuvar, da Pile šta je radija na šanku nije popizdija i oša doma, a ja dobija prekomandu na šank.
Onda je došlo vrime za ić na vakultet, di Čovik dođe do spoznaje kakve su te ženske u stvari, kad se maknu od matere, svitu moj šta su to lina i neuredna stvorenja, to nemorete ni zamislit, stanovi su in ka da je šes atomski bombi eksplodiralo unutra, a ako očekujete da će van neka od njih štagod skuvat, spremite se na bolno umiranje od gladi.
Ja san ima cimera, jer su ženske već smo rekli neuredne, a on je bija luđi od moje matere, i stalno je pra neku robu, i usisava, a ja san kuva, Bože dragi šta san ja kuva, i koliko je nahranjenih i zadovoljenih žena koje su line, neuredne i neće da kuvaju, prodefiliralo kroz naš stan.
I tako san ja razvija ljubav prema kuvanju, i ka svaki masteršef koji ne mora kuvat svaki dan nego kad mu se kuva, tu ljubav sam njegova, i njegova, i tako, znate onu šemu kad se žena satare kad imate goste, dva dana čisti posprema, sve pripremi, opere kamion suđa, a masteršef baci dvi bržole, tri ćevapa i jednu pljeskavicu i svi mu se divu.
Eto zato san ja jerbo volin da mi se divu doveja svoju kulinarsku vještinu do vrlo visokog nivoa, a da još uvik guštan kuvat.
Kod kuhanja van je najvažnija ljubav, zato ja kuvan samo za one koje volin, i uvik kuvan namjenski, obziron da san kako se ono reče multitaskinag, nije mi problem kuvat četri pet vrsta spize, odjedanput, pa onda za svakog od svojih gostiju kuvan ono šta on voli onako kako voli, pa mi se svi podjednako dive jer mislu da san eto baš na njih najviše mislijo.
Proces kuvanja inače počimlje s nabavkom, kad otiđete na pazar morate se razgovarat, sa spizon a ne se nervirat radi oni baba sa koliciman, ako se razgovarate, već će van se javit neka od namirnica koja želi biti spremljena za nekoga koga volite.
I ne mogu sad više dangubit s vama, moran ić u nabavku.
Aj Bog :)
Post je objavljen 24.02.2018. u 09:46 sati.