Vlast…
.- O liepa, o draga, o slatka slobodo, dar u kôm sva blaga višnji nam Bog je dô, uzroče istini od naše sve slave, uresu jedini od ove Dubrave, sva srebra, sva zlata, svi ljudcki životi ne mogu bit plata tvôj čistoj lipoti!
Gundulić
Samo jedna reč, a toliko se mnogo promenilo. Menjam reč sloboda u reč vlast.
Pošta.
Jutro, hladno, susnežica.
Ulazi stariji par. On joj pridržava vrata oslanjajući se na štap, a ona se sva stisla pa došla još sitnija. Na glavi kapa, obmotala se nekim ogromnim šalom i preko svega navukla kapuljaču.
Polako ulaze, pritisle ih godine, ali i gomila računa. Moraju oboje na šalter po penziju jer poštar više ne donosi u kuću, a one novotorije sa bakomatima su im nedostupne. Gde staviti naočale, pa nasloniti ruku, pa staviti novčanik dok brojiš da li te nije automat prevario…
Na vratima čovek, koju godinu mladji od njih, ali ne mnogo. Pogleda ih strogo pa dreknu
-Skidaj šal i kapuljaču, a ti matori, taj štap ostavi, možeš nekog ubiti sa njim. Kamera te mora indentifikovati.
Ljudi u pošti pogledaše se, ali brzo skrenuše pogled. Ne treba se zamerati vlasti.
Slatka je ta vlast, pa ma bio i portir na vratima malene pošte.
Vlast je vlast, dokopati je se po svaku cenu, a biti čovek, zaboravili smo…
Post je objavljen 23.02.2018. u 11:07 sati.