Stihovi ovaj put nisu moji nego Velimira Raspudića, nemore niko volit raštiku ka Hercegovac :)))
Ej raštiko jesi li skuvana,
u mojoj si pjesmi opjevana.
Kao da si od suvoga zlata,
opjeva te ja u pola sata.
Oduvijek si među nama bila, mnoga usta ti si nahranila,
mnoge ti si spasila od gladi pa te narod još i danas sadi.
Uz te ide ganga i veselje,
ti si naše omiljeno zelje.
Omiljeno jelo u Hrvata,
i u sestre i u moga brata.
Kažu da si sirotinjska hrana,
al od Boga ti si nama dana.
Vjerujte mi, ne bi ništa slago kad bi reko da si naše blago.
Kad te skuva Hercegovka stara, i doda ti dva kila rebara, zamiriše tada kuća cijela, nema usta što te ne bi jela.
A kad u te zamota se mesa,
zamiriše brate do nebesa.
Čini mi se mogo bi bez zraka, ali ne mogu bez dobra japraka!
Ma raštiko stvarno si od zlata, uvijek bit ćeš na stolu Hrvata,
za tijelo si melem,
za stomak si lijek,
i zato vam svima želim DOBAR TEK!
Raštika je najbolja kad je mraz opari, onda omekša i dobije onaj poseban oku.
raštika se more spremat na raznorazne načine, i svakako je dobra, more se lešat sa malo kumpira, i začinit se maslinovin ujen, more se skuvat i sa šljukon od pršuta, i bokunićem vismena, more se skuvat i sa kaštradinon, s more se napravit i gori navedeni japrak, u svim odjevnim kombinacijama je neodoljiva
moja pokojna baba je znala kad su bile vake zime kad bi došlo proliće, i kad bi sve krenilo, a onda se vratila zima, otić u polje i uparat parič
paranje je inače uzimanje bilja iz prirode uz pomoć manjeg oštrog noža, a parič je zbirna imenica koja označava tako priskrbljeno bilje
naško bi se tu svega, i koromača, i maslačka, i divljeg luka, i kostriješa, blitve, ćimula, kozalaca, kelja i naravno raštike, ta parič se inače zove i mišanca
tako strukturirano bilje se očisti i meti sa strane
u lonac se stavi šljuk od pršuta, to je ona kost i šta ostane pri kosti kad se pršut izide, tome se nadoda malo vismena, to bi bilo ka podbradak od prasca, prasac triba bit domaći tako da visme i kad se skuva ima roskastu boju, osim toga se u lonac meti i zeru suve kaštradine, to se prokuva, pa se prva voda baci da ne bude prislano, onda se u lonac doda malo govedine i friške ovčetine ako se ima, kad se to sve dobro prokuva, onda se u lonac dometne ona parič koju smo pripremili i par kumpira nako krupnije izrizani, pa se doda luk, to je ono šta nije kapula, i sve se obilato zalije maslinovin ujon i popapri, a ja znan ubacit i koju sušenu pomu.
onda se sve to kuva dok nije gotovo
raštika je izuzetno friendly namirnica, nemoš raštiku kuvat u malom loncu, nego u onom najvećom, a onda je uvik bude i za putnika i za namirnika, pa zoveš prijatelje, jer raštika ne zahtjeva ekskluzivitet, nju čovik gušta podilit s drugim čovikom, uz bocun ili više njih dobrog crnog vina
svaki put kad kuvan raštiku, sitin se svoje pokojne babe, koja bi rekla, sinko lipe su te ruže, ali nas je kad je najgore bilo i kad su došle švabe i nisu dali sadit kukuruz, i kad su došli partizani pa sve odnili, raštika odranila, zato poštenu čoviku ispri kuće reste raštika a ne ruže
u slast
Post je objavljen 23.02.2018. u 09:53 sati.