Nebo je bilo mutno, a kiša sitna. Kapljice su blago udarale o vrhove drveća. Vremenom su postajale glasnije i brze, da je najzad kiša nestrpljivo sjurila s neba u širokim mlazevima. Kišni krešendo napravio je prolom oblaka.
Kiša me prskala po licu i rukama. Nisam mogla vidjeti daleko kroz njenu gustu zavjesu, ali sam čula vodu kako kulja kroz oluke iznad moje glave i udara o kamenu ploču na terasi. (Čini mi se vekovima, vuk sa ovcom nešto ima ..). Kiša se ispucala pa više nije grmilo, ali je kamen ostao mokar i podmuklo sklizak.