Moja baka nije smežurana i stara, ne još.
Nema štap i rubac, a leži u krevetu samo dok nas uspavljuje.
Malo nas muči s hranom i spavanjem.
Kleči s nama na podu, dok joj se naši legići ne urežu u koljena, a onda jauče, joj, joj.
Rekao sam joj ne jednom, da bih je volio smanjiti da mi stane u džep. Ona se na to svaki put rasplače, pa je mi zezamo da je curica.
Ona nas je pitala da kakvu to seku imamo bez pimpeka.
- Joj, baka, rekao sam joj, ti zbilja ništa ne znaš.
Andrej je rekao da mala seka ima stare noge.
Ja sam mu rekao da nisu stare, nego su se samo osušile. Na to je moja baka počela vrištati od smijeha, a ja uopće ne kužim što sam smiješno rekao.
Moja baka voli pjevati i plesati, super oponaša plišane životinje, tako da se čak i Gabi smiri i sluša, pa nam ne razbacuje igračke. Jedino što je on još malo glup, pa misli da to zbilja plišanci pričaju.
Neki dan nam je otpjevala jednu pjesmicu koja nam se sviđala, pa smo vikali još, još, a ona ju je onda pjevala i pjevala dok nije promukla.
Mama i teta više to nisu mogle slušati, pa su otišle u drugu sobu.
Takva je ona.
Post je objavljen 06.02.2018. u 18:56 sati.