Marketing
raditi ono što voliš...
al ne bira pamet nego srce...
uvijek sam, sve i u svemu birala srcem...
Kada sam odabrala struku, onakva sva perspektivna i super u školi, matematičarka, a odlučila sam studirati grafički dizajn, svi su se zgrozili. Roditelji razočarali, neki su bili suzdržani i skeptični, susjed matematičar je rekao da neće razgovarati samnom...samo je razrednica, profesorica matematike rekla ovo; hvala bogu da netko ide na neki kreativan faks. I pojasnila mi da se na matematici uče napamet beskrajni izvodi formula.
Kada sam završila faks taman je počela kriza, posla nije bilo. Radila sam svašta, konobarila, čuvala dijete s poteškoćama...potrajalo je to 3-4 godine. Jednom me sreo kolega s faksa na konobarskom poslu i rekao, jao što je tebe snašlo...tad je bilo najteže. Baka je tisuću puta pitala, što mi sad znači taj fakultet, zašto nisam radije bila profesorica matematike. Baka, zato što to ne želim biti. Eto zašto.
A onda je došao posao u struci. Nije savršen, nijedan nije. Ali na njemu polako i sigurno napredujem, ne vjerujem da bi ijedan privatnik davao po povišicu godišnje i druge bonuse, da im ne vrijedim. Radim svoju struku, radim i prodaju, volim to što radim. Čak i onaj kaos u sezoni.
Pored toga, radim ilustracije sa jednom curom za neke njene projekte, u tome isto uživam. Bilo je tu i nekih pohvala i priznanja. Nema boljeg osjećaja nego kad nešto stigne iz tiska i ti to možeš opipati, namirisati, pregledati, pokazati drugima.
Fotkam, kad stignem...češće za gušt nego za novac...kad sam prije podosta godina išla volontirati i fotkati svadbu u Zadar, o svom trošku, svi su se čudili pa što mi je pa ne isplati se to pa ovo pa ono. Ja sam ipak otišla, uživala beskrajno, zezala se, fotkala...upoznala ljudi. Kasnije su me ta mladenka i još jedna cura preporučile za dva posla na kojima sam u nekoliko sati zaradila oko 2.000 kn. Isplatilo se ipak dati 200 kn za taj bus.
Ali, najviše me veseli novi hobi i posao...izrada nakita. Krenulo je tako da mi je prijatelj poklonio tečaj. Dobio je nešto novaca, nudi to okolo, lud čovjek. Rekao mi je da odaberi nešto što bi me veselilo. Odbila sam barem pet puta...no kasnije mi je sinulo. Taj tečaj ću si teško sama priuštiti...on će ionako potrošiti taj novac...uzeti ću to. Uživala sam na tečaju, iako je bilo naporno mjesecima s posla juriti tamo. Još sam paralelno upisala i vozački pa mi je svaki dan bio radni do 7 navečer barem.
Završilo je s ispitom i žiriranom izložbom na koju sam upala sa završnim radom. Kojeg obožavam.
Neko dulje vrijeme nije se ništa prodalo, nisam se ni trudila jako. Onda se prodalo nekoliko stvari poznanicima, pa par stvari preko neta.
Prošli tjedan sam išla kod doktorice...i nekako smo došle na temu nakita, a ja sam baš imala jednu ogrlicu kod sebe. Rekla je...o, moderan dizajn, toga nema puno...i vidjelo se da joj se zbilja dopala.
Kako sam danas morala ponovo kod nje uzela sam sa sobom skoro sav nakit koji imam gotov.
Oduševila se sa jednom ogrlicom i naravno, kupila je. I još jednu za poklon nekome.
Nije to čak ni tako mala svota u pitanju...nije ni ogromna...ali moja sreća itekako jest.
Posebno zato što joj se sve toliko jako dopalo i ponovila mi je nekoliko puta kako se moram više reklamirati. A ukus joj je prilično sličan mom. Tako da je i iz ove nevolje kojoj još ne znam razlog ispalo i nešto dobrog.
A ja više vjerujem da će se jednom pojaviti i neka mala galerijica u mom životu...
jer ono što se iz ljubavi radi...cvjeta...
Post je objavljen 06.02.2018. u 14:57 sati.