Danas je jedan od onih dana kad mi se uistinu neda ništa. Završila jednu sliku, već radim na drugoj ali morala sam sve ostaviti jer danas nije jednostavno dan za to. Vjerojatno trebam stanku od dan, dva. Obično to tako bude, potrošiš se, pa onda treba napunit baterije. Mislim, potrošiš se na idejama, pa dan -dva razmišljanja, skiciranja u hodu sa dnevnim obavezama. Veselim se suboti i ručku vani sa kolegicom, al nadam se da klinci neće zeznut naš dogovor jer kako to obično bude zakure u inat,ko da našnjofaju da mama ide nekamo da se opusti na dva-tri sata pa eto ti, u inat!
Iako radim punom parom, priželjkujući da sve bude savršeno, nekako imam osjećaj da mi ne uspijeva. Iako nitko večinom od slikara ne priča o neuspijesima, ali nešto mi ne štima, nisam 100% zadovoljna radovima. Znam da mogu i želim još više, vjerojatno me sama pomisao na tu ideju iscrpljuje. Znam, mogu, želim, a hoće li biti.. To neznam... Teško je opisati što želim, želim previše toga u malo vremena (mislim na stvaranje), moram malo stisnut na kočnicu..
"Choose a job you love, and you will never have to work a day in your life. "