Kako sam ja užasno ljubomoran
Ima ta jedna grupa blogera koji su predmet mržnje, ljudi moji kako ja njima zavidim, da je meni bit barem na trenutak tako značajan da me neko mrzi, evo zamolio sam kolegicu V i drugaricu Mecu da me bar malo mrze, ona V je ošla spavat a Meca se češlja ili već nešto priča s ogledalom, ja ne razumin taj Mecin odnos s ogledalom, mislim ona ga voli ko neke druge blogerice pasa, garant spava s ogledalom, a može bit da ga je i prišarafila na plafon u spavaćoj sobi.
U Nemačkoj su uveli zakon protiv mržnje, i sad su svi šokirani, upisali su u kompjutor šta je sve mržnja i ispalo da su mrzitelji u nejvećoj mjeri oni koji sebe smatraju naprednima, nešto ko naši osviješteni, pa bi sad ukinuli zakon ili bar iskopčali kompjutor, šta ima kompjutor njima govorit ko tu koga mrzi, valjda oni znaju
Meni ti značajni ljudi koji su predmet mržnje, kod nas na blogu recimo više izgledaju kao predmet sprdnje, nego predmet mržnje, mislim kako mrzit te produkte zajebancije majke prirode i oca karikaturiste
Kolega Domenico je značajno znalački izveo himnu, a onda smo izgubili pa ubuduće Domenico more pivat samo dok se tušira, prve dvi utakmice smo dobili zato šta su izvođači himne dobro ispripadali protivnike, ona operna pivačica je tako strašno pivala da su i oni Vikingi Islanđani umrli od straja, i potomci Ragnara Lothbruka usrali su se više od nje nego sam Ragnar kad su ga bacili u onu rupu sa zmijama
Doli u Splitu se ujedinila ljevica, odnosno esdepe koji se svaki petnajst dana ugasi pa upali, jer ga ima bit popravljaju ka ja kompjutor, i stranka ustrojena po modelu šiptarske pekare, koji su toliko pametni da su sami sebi dali ime pametno su se udružili
Prije ih ništa nije moglo ujedinit, ni Milanska radodajka Opara, ni najveći Vlaj među vlajima Kerum, niko i ništa dok se u Split 3 nije počela ziđat crkva
Ništa ljevicu u Hrvata ne ujedinjuje toliko ka zidanje crkve, čin vidu vriću cimenta za ziđat crkvu ljevičari zbijaju redove, isprepliću se u jedno veliko kozaračko kolo i pružaju aktivni otpor
Eno i u Zagrebu kad je Banderas počejo ziđat crkvu odma su svi došli, i Mrak Sataraš, i Rada Borić, i Urša Raukar, i Vili Matula, i Tošo Celakoski, posli mu nisu ni park dali ziđat jer u park je triba bit oni bazenčić di se dica igraju u pržini, a tamo di ima Pržine začas se nađe i vrića cimenta i saziđa se crkva mala japanska minijaturna a stane pedeset iljada svita u nju
Moga bi ja prominit zanimanje, ionako me ništa ne zanima, i umisto konzultant bit pi ar menađer, umisto onome Brownu, more Bero u zemlji čudesa meni dat milijun nečega, ja ću priko svoji ljudi plasirat spin da će se ziđat najveća crkva u svitu, pa će ona u Barcelonu parit ka bespravno saziđana garaža kraj naše
Kad to čuju ovi iz esdepeja, aenesa, esdesesesesea, iskoraka, pametnoga, esenvea, kontre, Oliver Frljić, Marina Škrabalo, oni šta spavaju s pason, Boris Jokić, Aleksandar Stanković, documenta, Neva Tole, svi će se uvatit u jedno veliko kozaračko kolo, i reć ne gradnji crkve, onda in samo triba uvalit olovke i reć glasajte za nas, mi slušamo ploče i sviramo rok
Post je objavljen 17.01.2018. u 09:37 sati.