Po mojoj si duši nečujno šetala
ostavljajući tragove
za koje sam verovao
da ne postoje,
izazivala si snove i moje nadanje,
u mojim očima snena spavala
i postojala jedini zrak sumornih dana.
Po mojim dlanovima si budila želje
ostavljajući prazan stisak
u kom sam čuvao tvoje mirise,
slamala si vreme našeg vremena,
na mojim usnama postojala si tiha,
u trajanju tiha ostala.
Po mojim mislima si vodila ratove
ostavljajući ugriz grehova
od kojih sam se čuvao,
u mojim uzdasima postojala patnja
kroz koju sam neočekivano koračao.
Po mojim rečima si bila
nejasan naslov
za moje jedino stradanje.
Milica.v