Marketing
svezane i odbačene
Baš tako sam ih našla.
Na ulici pored smeća.
Doma sam ih, doslovno, odvukla. Teške su, od punog drva.
Neoštećene i čvrste. Baš pravi pronalazak.
I sad, redom, onako kako treba ...
Skidanje sjedala sa straim tapecirungom i trganje stare tkanine, vađenje zahrđalih klema i kidanje spužve, kihanje od prašine ...
Šmirglanje, koje mi je oduzelo jako puno vremena zbog svih rezbarija, kihanje ...
Bojanje temeljnom, dvije ruke bijele, dvije ruke srebrne i lak.
Sve sam bojala malim kistom da mi ne ostaju tragovi i poprilično sam se namučila, najviše sa srebrnom bojom koja se nije dala razmazivati kao sve normalne boje. Ne kužim što je to s metalik bojama. Sve se tako čudno ponašaju i prava je muka njima nešto obojati.
No dobro, nekako sam uspjela.
Kupila sve potrebno za tapeciranje ...
... pa i to odradila.
Doduše, šperploča koju sam tapecirala mi je zadala gadne muke jer ručna klamerica nije dovoljno snažna da zabija kleme kako treba.
Tako sam se mučila dok nisam popi***** i zamolila tatu da mi ode kupiti klamericu na struju.
Ma milina ! Užitak od posla !
I eto konačnog rezultata:
Sad druga ...
Post je objavljen 13.01.2018. u 16:57 sati.