sad kad smo se lipo iščestitali i kad su prošle ove pizdarije oko nove godine i ini događanja koja uključuju blagdansko raspoloženje možemo se vratit u kolotečinu i napravit jednu retrospektivu minulih događanja.
daklem, vako. freš je objavija da ide na 36-satni post. ostatak blogo zajednice se, kako to i priliči demokratskom društvu, oma priključija sa izrazima podrške napačenom frešu pa je domeniko objavija post sa praznin pijatom šta pari ka šešir od don qiota okrenut naopako, a rodica mela mu je savjetovala da pije čaj od divlje trešnje uz plam svijeća, samo neznan još šta joj znače one sviče, jesul to karmine za ono šta je pojia ili upozorenje njemu samom glede posta. kako bilo svima triba bit jasno da se u dane svetkovanja ne triba prežderavat jer morete završit ka freš, a da bi ste izbjegli neželjene posljedice postblagdanskih tegoba triba se rasporedit, šta oče reč da netriba proždrat sve šta je na stolu nego da ostavite nešto i za sutra.
s prvim danima nove godine gradonačelnik je objavija da će struka rješit problem vepra koji se oko božića pojavija na marjanu. jerbo on ka gradonačelnik nemore izdat dozvolu za odstrel vepra pošto marjan nije lovno područje, a i da to ne bi bilo korektno prema ljubiteljima životinja koji se bore sa skidanjem viška kila koji su se nakupili poslin blagdanske žderačine. neznan šta će to struka riješit ali predmejavam da će se odlučit na humano preseljenje. šta znači, nečemo ga ubit mi nego neko drugi, šta u konačnici znači da će vepar završit u loncu na nečijem stolu. oni osvišćeni će se grozit, i dok se budu tako grozili će u udruzi za zaštitu životinja kusat pršut ili će sastanak održat u perlice o trošku udruge.
kako bilo, šefika je danas izjavila da se za blagdane nije udebljala niti kila šta je mene jako obradovalo jer neću morat slušat kako nema šta za obuć, a to pak znači da je blagdanski stol bija odmjeren, ničega previše, ničega premalo, a opet svega srcu drago. janjetina se uzela još prije božića kako bi se izbjegle velike gužve, vepra sam uzeja smrznutog iz humanih razloga i podrške društu za zaštitu životinja, kapulicu san ubra u vrtlu iz biološkog uzgoja, kapulu i brusnicu san kupija u tomija iz htvatskih farmi ka i pršut i pancetu, sir je također domaće proizvodnje ka i kumpir, jedino je poma pasata talijanska.
na silvestrovo smo šefika i ja ošli na vikendicu ispratit staru i dočekat novu, jer se otamo najbolje vidi vatromet, dok se vepar kuva nareza san pršuta, pancete i sira, dok smo tako kusali i nazdravljali ispračaju stare koju želimo što prije zaboravit vepar se lagano krčka u šugu od kapule, karote, brusnice, lovora i klinčića, svako malo kušava da ne bude previše soli i papra, kako nan godina nebi počela preslana, prid sam kraj, šta se poklopilo sa zadnjim minutama stare godine, dolija dec ipo crnog vina i pustija da se reducira. sa prvim minutama nove vepar je bija spreman dati svoj blagdanski obol al smo zaključili da mu je rođak u društvu svoje pratilje maligane već ispunija zadaću, platija je buletu za ručak jer je tribalo spremit njoke dok se ispekla janjetina pošto perlica za prvi od godine nije radila.
i sad nek mi neko kaže da se na ispračaju stare ne more bit umjeren!? more! samo se triba rasporedit, valja nešto ostavit i za novu :)))
Post je objavljen 03.01.2018. u 10:02 sati.