(Uz 36. godišnjicu smrti)
Also, ti si taj Nepoznat Netko koji je došao
Ad audiendum verbum ovom mrtvom pjesniku?
A kažeš, SAE se zoveš. Ma nemoj? No, kako hoćeš,
Mir ist es ganz egal, molim, molim.
Pa hajde, pričaj starom, kako je gore?
Je li? Ma što kažeš!
Okupljaju se u mojoj čuvenoj Sjevernoj Sobi
I imaju fizionomiju Papićevih štakora iz 76.?
Da, dragi moj gospodine Ewin, nema nikakve sumnje,
To su prononsirani agenti Jeseni! Jesu li svi došli?
Jesu li obavili obred Posvećenja glogovog kolca
Koji najavljuju već punih trideset i nešto?
Što? Ti ćeš im posluživati večeru?
Znači, ne sumnjaju u tebe?
Also gut!
Onda ćemo ovako.
Kad se svi okupe,
A prije pozdravnog govora meni u čast,
Ti im ponudi klasično sezonsko voće:
Grožđe i kruške,
Jabuke i smokve.
U smokve injektiraj smrtonosnu dozu cijanida,
U jabuke uštrcaj arsen. Kruške pažljivo izbuši
I u rupe ubaci žute azijske stršljenove,
A radi kamuflaže,
Voće prelij medom i cimetom
I pospi staklenom srčom invenciozno i s mnogo fantazije,
Što će kod njih nakon konzumacije izazvati dugotrajno
Gastrointestinalno krvarenje. Dakako,
Stvar mora biti izvedena
Stopercentno konspirativno
I ja in ultima linea
Računam na tvoju apsolutnu partijsku diskreciju, molit ću lijepo!
A sad odnesi taj srebrni pladanj u moju Sjevernu Sobu,
Pazi da ne zakasniš, oni su bolesno točni, mene ostavi u raki
I pomno spuštaj tu grobnu ploču, neka dobro nasjedne na utore,
Neka dihta u svakom slučaju hermetički,
Jer ja neću da ti tvoji partijaneri
Čuju sentimentalnog starca
Kako viče
U grobu
Od čežnje za sunčanim lokvama,
Za pjesmom Žénâ, Stvárî i Živinâ,
I za iglatim cvrkutom laste, kajgot!
Pa nismo valjda Andrić ili Crnjanski.
Eto, dragi moji fb prijatelji, tako bih govorio ja, Sven Adam Ewin,
Da sam kojim sretnim slučajem rođen sedmog srpnja, 1893.,
A umro 29. prosinca 1981., i da otada ležim trajno u grobu,
I da mi intimusi ponekad svrate i pitaju:
Bok, Fric! Kak si kaj? Čuj,
A je tu dole jako hladno?
A ne svrate.
Post je objavljen 29.12.2017. u 20:06 sati.