U svakoj stvari pjesme ima,
Ona je kao ptičje jaje;
Zar u kamenju?... I u njima.
U svemu pjesma začeta je.
Ja uzmem kamen. Pa ga gladim.
Vi odmah na me: to je stijena!
Ja onda kažem: da se kladim,
Da će se rodit iz kamena.
Zagrlim kamen. Pođem leći.
Svi me gledaju. Svi se smiju.
Ali ujutro (a što reći?),
Čuje se cvrkut: ciju-ciju!
Ja pitam pjesmu: što je bilo?
A ona traži toplo krilo.
Post je objavljen 29.12.2017. u 08:52 sati.