Ja mislin da bi pod hitno tribalo vratit dvoboje u praksu, i to one s mačovima.
Ono brale u ranu zoru prije nego se iza Mosora pojavi sunce dođi ti rođo ako misliš da si u pravu i ponesi mač.
Vako bez mača laprda ko šta oće, sve pusti heroji.
Evo ono laprdalo Ranko Ostojić oće slavit bitku na Sutjesci, bez mača.
Zamislite kad bi mi slavili te bitke i druge pizdarije iz razni vrimena kad smo bili pod okupacijon, za ništa drugo ne bi imali vrimena.
Mogli bi slavit osim tih Jugoslavenski i Talijanske, Njemačke, Austrougarske, Mađarske i šta ti ja znan čije pizdarije, E sitija san se i Turske.
Mogla bi se centralna proslava održat u Šibeniku, El dijablo bi moga pivat Po šuman i goran, a Annaboni otplesat treći čin iz Peđe i vuka.
Od svi partizana na ton Sutjesci je bilo najviše Šibenčana priko iljadu i trista i više i je od pola poginilo, za usporedbu iz Beograda ih je bilo 67, to tad nije bija njihov posa oni su se priključili poslin, kad se dilija plijen, prije toga su se borili za kralja i otadžbinu.
Zato bi mi tribali pod hitno imenovat kralja, da se i mi imamo za koga borit a ne da svaki put izginemo ka Šibenčani na Sutjesku.
Kralja bi mogli birat na seriji turnira, di bi se održavali dvoboji sa mačovima, tako bi se riješili Plenkija jer bi on dobije napad anemije, osim toga njega bi i Kolinda mačon prokinila a kamoli ne bi neki muški.
Eliminirali bi inače antifašiste, i osvišćene jer se oni boje mača, ka ona konja iz pisme Ja se konja bojin, oni se oduvik ponašaju ka Beograđani, bore se za kralja i otadžbinu i čekaju da vide oće li ko od Šibenčana ostat živ.
Mogli bi tako s mačovin birat i blog dana, okupe se djeve bajne blogetuše takozvane, pa u osvit zore maramican mašu, dva junaka mačove izvadiše, pa kružu jedan oko drugog ka muva oko govna.
Uzbuđenje je na vrhuncu, emajlovi frcaju na sve strane, matrone šta liču na voštane figure pazu da se ostale blogetuše dostojanstveno ponašaju, samo je Annaboni neobuzdana i viče probodiga, probodiga.
U daljini se čuje zvuk parobroda koji isplovljava za daleke zemlje, poviše okupljenog mnoštva začuje se krik galeba, a potom smrtni hropac, i glas pobjednika, koji kaže, jebate nikad se nećeš riješit ovih pjesnika.
Dakle iz ove smo prispodobe zaključili da bi ljudi puno manje laprdali kad bi se konflikti rješavali dvobojiman ka prije, šta znači da je napuštanje tog koncepta bila zavjera muškaraca sa viškom ženskih hormona, da i oni dođu do izražaja, jer i nisu za ništa drugo stvoreni nego za laprdanje.
Pravi muškarci su uvik spremni prokinit mačon Koga bilo za dobit šudarić svoje odabranice.
Post je objavljen 28.12.2017. u 10:37 sati.