Ja kad bi bija Top bloger nikad ne bi tija bit ka oni arlekini Domenico i El dijablo, ili ka Dražen -40 sa Aljaske koji se pritvorija u mušku inačicu Annaboni pa eto i sad kad je blog šetemane zatvara komentare valjda da mu neko ne bi reka da mu je bundeva ispala prislana.
Inače ne bi to prigovorija Draženu ali eto kako se on trudi svakome reć pošteno ono šta misli, da i ja kažen šta ja mislin, da ne ispane da samo na Annaboni pizdin kad zatvara komentare.
Na portalu Slobodne Dalmacije piše da je neka Lepa Radić bila uzor Splićanima i Dalmatincima, ka antifašistkinja i neki već kurac.
Lepu Radić su obisili 43., u nekoj vukojebini koja se zove Bosanska Krupa, ali eto ja virujen da su Splićani i Dalmatinci te 43. kresnili internet na kurblu, i vidili da su švabe obisile Lepu Radić, i ja evo mogu zamislit kako svaki pravi Dalmatinac a pogotovo Splićanin u nakon šta je umisija i ispeka dvi ture neurona i turu tibetanaca, i odoma svoje ommmmmmm, ommmmmmmm, onmmmmm, svečano izgovara ja Paško Splićanin i Dalmatinac uziman tebe Lepa Radić ka uzor u borbi protiv antifašizma.
Ja kad bi bija top bloger ja bi volija da mi ka mom prijatelju Goldenu svaki post izađe na vijestima s bloga, samo ne bi bija seljačina ka i on, pa oda okolo i pisa komentare običnom pučanstvu, ja bi bija plemić ka neki drugi Blogeri kojima svaki post izađe u vijestima s bloga, pisa bi samo prekrasne dogodovštine, i komentare bi pisa samo rijetkima, ne bi svakako bija ovaki ka ja pa svakome komentira, ja sam svjestan koliko to u stvari bagatelizira vridnost moji komentara, ljudi se naviknu i onda in moj komentar ne znači previše.
Da san ja top bloger odredija bi na početku godine da ću napisat sedamnajst komentara, i onda bi oni bili dragocjenost, već vidin kako se nekoj tamo usamljenoj blogerici tresu kolina, i čini jon se da će se onesvistit kad vidi da jon doli u komentarima piše Fresh, ona bi tada za razliku od sada kad su ti moji komentari bagatelizirani, znala da joj je ukazana posebna neizreciva milost.
Na članku o obožavanju Lepe Radić od strane Splićana i Dalmatinaca, na portalu Slobodne Dalmacije, nije bilo dopušteno komentiranje, da ne bi mislili da samo Annaboni i Dražen imaju ispade, eto ima i Slobodna Dalmacija. Dobro je da su komentari bili zatvoreni jer bi neko i njima i Lepoj Radić jeba mater, jer je eto on i Splićanin i Dalmatinac i nikad nije čuja za Lepu Radić i da su Dalmatinci ako su tili tražit uzore, mogli pogledat kroz prozor, nisu morali kurblat internet te davne 43. Da bi vidili da su Švabe obisile Lepu Radić u Bosanskoj Krupi
U konačnici Lepa Radić nije ničim zaslužila da joj neko jebe mater, jer neki idiot na portalu Slobodne Dalmacije, u svom bolesnom mentalnom sklopu se eto nekom Lepom Radić koju su obisile švabe, besramno služi ne bi li propagira propalu bolesnu ideologiju.
Kad smo već kod komentara, ako na hrvatskim portalima napišete bilo nešto protiv Jugoslavenske velikosrpske ideologije, odma vam administratori pobrišu komentar, za razliku recimo od gomile Srba koji komentiraju na hrvatskim portalima i veličaju tu jugoslavensku ideologiju, koje ne brišu.
Kad vas pobrišu onda vas i prijave Facebooku koji vam blokira profil, eto tako otprilike izgleda pluralizam i sloboda govora u režiji profesionalnih i objektivnih hrvatskih medija i Cukerberga kojem ovom prigodom jebem mater.
Za razliku od pluralizma kod nas na većini srpskih portala iz Hrvatske se uopće ne može komentirat, tako da oni imaju jednistavniji zadatak u kreiranju slobode govora, tamo je besmisleno da zagovaratelji velikosrpske ideologije imaju slobodu govora, jer ih ima previše, pa status zlatnog teleta imaju samo oni velikosrbi koji obožavaju lik i djelo Aleksandra Vučića.
Dragi djeda mrazu ako ja postanen top bloger obećavan da neću pisat ovoliko ka sad, ovako ako napišen i prekrasnu priču u kojon niko kurca tebe ništa ne razumi, niko neće shvatit tu moju veličinu, neću bagatelizirat svoju sposobnost da buden nerazumljiv, a ponekad i nerazuman.
Eto zato ću sad pobrisat sve svoje blogove, barem one kojima se sićan šifre, i vratit ću se potpuno novi, sasvim drugačiji, ekskluzivan, samozatajan, bolji i od najboljih, Freš kakvoga nikad niste vidjeli, moćan poput WD 40, neodoljiv kao neuroni sa šlagom, postojan kao trovremenski Taft, ta daaaaaaaM
apdejt
neuroni sa šlagom
Biskvit:
8 jaja
1 omekšali maslac
20 dkg šećera
4 žlice brašna
1 prašak za pecivo
200 gr čokolade za kuhanje
Žumanjke pjenasto umutiti sa šećerom pa dodati omekšali maslac, otopljenu čokoladu, brašno i prašak za pecivo. Nakon toga lagano, drvenom žlicom dodajte snijeg od bjelanaca i stavite peći u veliki pleh za pečenje. Pecite 40 min na 180 C te vrući pečeni kolač prelijte sa 3 dcl hladnog mlijeka (provjerite da li je kolač pečen jer nisu sve pečnice iste).
Krema:
1 lit vrhnja za šlag
400 gr čokolade za kuhanje
Vrhnje za šlag i čokoladu stavite na laganu vatru ili u vodenu kupelj (na paru). Miješajte dok se čokolada potpuno ne otopi i dok vrhnje ne dođe skoro do vrenja (nikako ne smije uzavrjeti). Vruću kremu lagano velikom žlicom za juhu izlijte na pečeno tijesto. Ohladite na sobnoj temperaturi pa stavite u hladnjak par sati i uživajte u čokoladnoj rapsodiji.
poslužite sa šlagom
Post je objavljen 20.12.2017. u 10:48 sati.