Muzika grupe Enigma me uvijek podsjeti na studentski život, učenje i vježbanje do kasno u noć. Nekako me je opuštala i imao sam koncentraciju. Pored toga podsjeti me i na to poprilično bezbrižno doba gdje mi je jedina obaveza bila da učim i polažem ispite. Doduše, nešto sam i radio, ali to nije bilo nešto pretjerano obimno.
Sjećam se da sam imao neku teku u koju sam prepisivao stvari iz literature pa mi je tako bilo lakše naučiti i to baš u Enigmu. Koliko sam samo bezbrižan bio. Žao mi je što mi neko to tada nije rekao. Doduše, roditelji su bili u kreditu i jedva sam čekao da i ja nešto počnem zarađivati i da im mogu koliko-toliko pomoći.
Sada mi nekako to izgleda idilično, mada i sada nemam nekih velikih briga. Kada čujem neke priče poznanika shvatim da je meni poprilično dobro. Imam dvostruko veću platu od prosječne u državi, djevojku za poželiti, živim u lijepom (rentanom) stanu i to sam nekako uspio do svoje 29 godine. To i nije baš loše.
Post je objavljen 29.11.2017. u 22:33 sati.