Odlaskom si
slomila jednu dušu
i uselila jedan život
u noći crne,
noći kao okove teške.
Na rukama si
odnela sve iskrenosti
što su ti usne šaptale
i osudila jedne oči,
da gledaju kroz prozor,
prozor sećanja.
U očima si
prekinula umilne snove,
buđenja radosna
i bele zore pomračila,
naterala ih da traju
mučne bez istine,
istine u koju sam verovao.
Odlaskom si
prelomila vrisak
iz jednih grudi
na kojima si spavala sretna,
vedrinu očiju sa tamom venčala,
a nisi ni slutila,
da će i tvoja duša
bez mojih dodira ostariti.