Uvek sam tamo gde nemam te
sputavao sjaj iz očiju da bljesne,
navikavao svoje usne na nemost,
u zaspaloj duši
tražeći ono malo od obećanja.
Uvek sam tamo gde nemam te
gledao kako prestaju isčekivanja
i nastaju čežnje drhtave
pa umeo da ublažim nemire u grudima,
u gluvoj tišini tražeći
neki znak od ono malo istine.
Uvek sam tamo gde nemam te
ostavljao svoje ispucale želje
milujići prostranu samoću,
tražeći bar jedan treptaj
od lika koji sam noćima iscrtavao.