u vrtu tvoga života
pod lišćem suhim
ti me zamrlu nađe
prekrivenu
bezbrojnim obzirima
i suhom zemljom
nametnutih okvira
ne oživljavaj me poljupcem
i ne dodiruj moje srce rukama
da ga pokreneš
zabij u njega
iglu adrenalina tvoje duše
reanimiraj me sobom
da svaka stanica
u meni vrisne tvoje ime
kad oživljena
u oku tvome
pogledom
svoju viziju
prepoznam..