Ne mogu a da prvo ne spomenem moju tinejđericu vranicu Božu.
Divna je, dolazi svaki dan po 3-4 puta na uvijeki radi nje odškrinut prozor,
pa kad želi odgurne ga i uskoči.
Ako se slučajno ne vidimo jedan dan pa me nema ni drugi dan sigurna sam
da ću je kad se vratim kući naći na vratima dnevnog boravka da me čeka
i vibrirajuči repom pokazuje svoje veselje.
Moram to nekako snimiti da vam pokažem.
Kako ukroti svoju divlju narav ne znam, ali se u mojim rukama odjednom
pretvori u umiljatog pilića koji se voli češkati i milovati. Ko bi to rekao.
Spava vani i ujutro doleti s mirisom dima i sušenog mesa a kod mene se
dođe ugrijati i ubiti oko na kratko.Znači bitangica se snašla i spava negdje
u potkrovlju a ja se brinula kamo će ona kad opadne lišće.
I onda čujem, tamo čini mi se u Sigetu žele nabaviti sokole za zračni mimohod,
da rastjeraju vrane?
Bolestan svijet.
Da su pametni hranili bi ptice, barem oni koji imaju, da ne kopaju po smeću
sve su ptice jadne gladne, golubovi, vrapci, vrane, kosovi, sjenice.
Grozno.
Nemaju ljudi milosti ni prema drugim ljudima, a kamo li prema pticama.
Kažu da su agresivne i prljave. Gađaju ih kamenjem, šutaju nogama, gaze autima,
ne daj bože da ukoče, otpala bi im noga.
Da im barem otpadne.
Vireći iz krošnje jele svako jutro čeka me malo jato vrapčića.
Ima ih najmanje 10, ne stignem ih sve ni prebrojati. Kilogram
sjemenki košta 14 kuna a to im je skoro mjesec dana.
Zimi objesim i knedle za ptice da imaju i sjenice šta za čvaknuti.
Nisam dresirala Božu, i tako sve razumije,ali nagovaram je pokazujući prstom
s prozora na zločestu debelguzu susjedu koja zabada nos u sve,
da je čvakne barem jedan put.
Donijela bi ona meni i pancete iz potkrovlja,da joj može stati u kljun.))
Čekam proljeće da vidim da li će napraviti gnijezdo na mom kredencu?