Marketing
Što daješ, život ti uvijek to i vraća...
Sa interneta…negde, neko napisao ko zna kad I ko zna zašto.
Jedan čovjek i njegov sin išli su planinom.
Odjednom, dječak zapne o kamen i krikne:
“AAAAAAAHHHHH!”
S planine odjekne: “AAAAAAAHHHHH!”
Znatiželjan viknu: “TKO SI TI?”
S planine odjekne: “TKO SI TI?”.
Dječak se razljuti pa vikne: “KUKAVICO!”
Glas odgovori: “KUKAVICO!”
Dječak pogleda oca i upita:
“Tata, što se ovo događa?”
“Obrati pažnju.” – reče otac.
Tada otac vikne: “DIVIM TI SE!”
Glas odgovori: “DIVIM TI SE!”
Otac reče: “PREDIVAN SI!”
A glas ponovi: “PREDIVAN SI!”
Dječak je stajao iznenađen ne shvaćajući što se događa.
Otac mu objasni: “Ljudi ovo zovu jeka.”
Ali, to je u stvari: “ŽIVOT”.
Život ti uvijek vraća ono što ti daješ.
Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi.
Želiš li više dobra, daj više dobra.
Želiš li razumjevanje, trudi se razumjeti druge.
Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i poštuj ih.
Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života…
Život ti uvijek vraća ono što daješ!
Tijek tvoga života nije slučajnost.
On je ogledalo tvojih djela.
Manje više sve što nam se dogadja samo je reflex naših reakcija I dobrih I loših… Jedino bolest dodje I kad je ne zovemo, I jedino bolest je ta koja je teška. Sve ostalo je prolazno.
Kad samo pomislim koliko neprospavanih noći, patnje, suza za nekim kome sad se jedva sećam imena,eh ljubav, ili nepravde koje sam pretrpela, a sad mi smešne…
Život teče, boli, smije se. Nekad je malo bolje, nekad gore, ali sve prije ili kasnije prodje..baš sve prodje.
Kad pogledam u nazad bilo je teških trenutaka, trenutaka kad sam mislila ne mogu više, neću, ne želim da se to dešava.
Ko nije imao teške dane??
Kome je sve bilo med I mleko??
Kome cvetaju samo ruže??
Pišem šašave postove o kucama, macama, kokama, tra lalala postove, jer dosta mi je reale u reali.
Bilo mi je drago kad sam došla na cool listu, neću reći da mi je svejedno, ali više od svega dragi ste mi vi blogeri, vaši postovi, vaša pomoć kad negde zglajzam, smeh uz jutarnju kavicu ili strepnja za nečije zdravlje. Volim postove filozofske jer nisu zlonamjerni, divim se pesnicima koji slažu stihove, I prekrasnim slikama koje objavljuju mnogi.
Vi, ja , mi smo taj blog.
Dobar je ili loš jer ga mi takvog stvaramo… I dalje će biti tako.
Normalno da neko malo pobegne, odmori se od nas gnajavatora, ali miran blog, blog kao žabokrečina, bio bi dosadan I svi bi od njega pobegli.
Kažu da gde nema svadje nema I ljubavi. Očito se mi svi jako volimo…
Post je objavljen 15.11.2017. u 18:00 sati.