Toliko često pišem da se ni Interliber ne čini tako davan :)
Zapravo sam samo htio konstatirat da se tamo Šalkovićeva knjiga prodavala po 10 kn. Došlo mi je to kao mala pobjeda jer moja ide po 100. Čak i 115 odnedavno (15 eura, da se ne bakćemo s vraćanjem 2 eura sitniša). Sad još da Šimlešu skinem s trona, al on se drži, domaćice su na njegovoj strani.
Super su mi bili vaši komentari na onaj moj post o izdavanju i prodaji knjiga. "Bajke", velite, "tko će to kupiti?", vi ste sve svoje na kraju razdijelili, šta ja mislim da sam za nobela? ili da otkrivam Ameriku... svi ste tako fino relativizirali i prosudili, a bez da ste odskrolali samo nekoliko postova niže pa se možda interesirali o čemu je knjiga, na kojem jeziku i tako te neke stvari. Ali, ne, ajmo prosudit prema svim ostalim knjigama blogera - koje su, ruku na srce, dosadne i nepotrebne. Gle, mene, sad pak ja prosuđujem, a nisam niti pročitao. Kriv sam, da, ali možda zapravo i nisam, naprosto, ako je blog dosadan, teško da će knjiga biti ičemu. Lako meni pljuvati, reći ćete, kad ionako imam prijatelje u uredništvu. A zbilja nemam, ono što imam je samo malo samokritičnosti da ne objavljujem nešto što će većini biti dosadno.
Danas šaljem 30 knjiga u Ukrajinu. Možda vam je to dosadno, možda je hvalisanje, a možda i samo dokaz da se da nešto prodati ako štogod vrijedi i ako ima publike. Nemojte množit sa 115, spustio sam im dosta cijenu, još moram i sam šiping platit, nije lako prodavati.
Ne brinite, i dalje sam imam vrlo malo samopouzdanja. Općenito mislim da je manjak samopouzdanja podcijenjen. Nekad ipak dobro dođe. Na kraju krajeva, cijela žar ovog bloga leži na nevjeri u sebe samog :D
Post je objavljen 11.12.2017. u 10:50 sati.