našega junaka buzdu, zamalo nije kolpalo kad mu je neka žena otvorila vrata, jedva je mucajuć pita jel tu adrijana
je, je rekla je žena, mi taman odlazimo, i dreknila, adrijana doša ti je prijatelj, nasmijala se veselo buzdi i rekla mu aj ulazi
jedva se buzdo oporavija od šoka, kad je iz neke sobe izaša neki muški, i mrko pogleda našeg buzdu, buzdi se govno smrzlo u njemu od straja, i nije moga ni beknit, kad je adrijana dolepršala odnekud i obisila se tom čoviku oko vrata
tatice ja i buzdo idemo kasnije na ćevape daš nam šta love
čovik je izvadija lovu iz novčanika i reka, evo ali neka ćevapi za prijatelja budu obavezno s lukom
jesi lud tatice, rekla je adrijana, kako ćemo se onda ljubit, a buzdo je poželija da se more pritvorit u bilo šta i nestat bilo di
onda su starci otišli i buzdi je pa kamen sa srca, dok se nije okrenija i vidija adrijanu koja je blistala, cila je bila jedan veliki osmijeh, a buzdi su se odsikle noge, sad više nije bilo nazad, najradije bi bija uteka, ali onda bi mora do kraja života odat okolo sa škartocon na glavi
adrijana ga je uzela za ruku i rekla idemo u moju sobu, ili oćeš da idemo u sobu od staraca
jesi normalna ajmo u tvoju sobu, nemoj me zajebavat, koliko je buzdo bija nervozan, toliko je ona bila zaigrana, njoj je to sve bila zajebancija, pa mu je došlo da je pukne, da dođe sebi a onda se i on počeja pomalo opuštat, jebiga to je to sad nema nazad, reka je buzdo sam sebi i skinio adrijani majicu
Post je objavljen 04.11.2017. u 18:25 sati.