jutros je Sunce, ali baš ono, zasjalo
probudio me zvuk telefona, nisam odmah prepoznala glas
a činilo mi se kao da sam se već jednom jutros probudila
neradni dan
bila sam na večeri poezije
predivne poezije
teško je pisati o nečijim stihovima, kao da ćeš ih oskrvnuti
u njima teče neka druga krv
koju ti razumiješ, ali nisi prošao takav put
poezija je poput majke, nekad blaga, nekad stroga
danas se bude sjećanja na naše drage kojih više nema
imaš osjećaj da nemožeš dalje, i ipak možeš
i moraš
sve je nekako čudno povezano, bog nam daje na znanje.
kad zatvoriš oči, svi smo tu,
spirala naših očiju, i koraci sa brda, pa opet na brdo
kada me posjetiš
mogu dalje, mogu zamišljati ...
Post je objavljen 31.10.2017. u 06:24 sati.