Noćas sam opet jako vikala.
Čim se pritisak poveća,
Taj lonac počinje pištati.
Valjda je najmanje samokontrole noću...
Uglavnom, sanjala sam nešto spooky,
Ne znam što,
A za obranu sam morala mjaukati.
Prvo mi zvuk/mjauk nije htio iz usta,
A onda sam ipak rasturila.
Muž se prestravio,
Probudio me
I rekao da sam jako lelekala.
Tulila, mjaukala, lelekala,
Iz petnih žila.
No, po buđenju,
Smijala sam se ko luda neko vrijeme.
Mozak je stvarno čudna biljka.
:-O
........................
S puta na posao