preko godine sto puta pomislim
idem majci na grob
sam
u tišini
da s njom porazgovaram
da je pitam kako si mama
ali ne odem
odem tek na dušni dan
da svijet ne kaže o svenu
ovo-ono
dođem na grob
poljubim majčinu sliku
položim cvjetni aranžman
s puno krizantema
upalim lampion
stojim
i doista mi dođe da joj kažem nešto nježno
ali ja sam obrazovan čovjek
znam da mi ne može uzvratiti
mrtvi ne govore pa zato ništa i ne kažem
odlazim šutke
poguren
sam
pa naglo zastanem
jesam li čuo: zbogom sine?
Post je objavljen 29.10.2017. u 09:36 sati.