Kada smo ovamo doselili, početkom pedesetih godima, bio je tu goli kamenjar, Bogu za leđima.
Nakon desetak godina zasađeni su borovi. Ja sam jednu sadnicu čopio i posadio pred našom kućom, pod svojim balkonom. Poslije par godina planuo je požar i sve je izgorjelo. Bilo je tužno gledati opožaren kamenjar koji na kojem je tek počela rasti mlada šuma. Postupno, skoro čitava se mlada šuma oporavila i danas nitko nemože ni zamisliti kamenjar koji je tu nekada bio.
Moje stablo nadraslo je zgradu pred kojom je zasađeno prije 55 godina. Moj bor, uspomena na moje djetinjstvo.