Marketing
Purgeraj: Zrinjevac
Ironično je da 90% muškaraca u roza majicama ne voli žene.
Hebrangovom od Kazališća do Pante il Karake. U to vreme Panta je bila diskač di su se okupljale zagrebačke fine cure i di si mogel upoznat kakvu finu curu. A Karaka je bila birtija di su se okupljali fakini i svirali zagrebački rokeri starije generacije.
Otkril bu vam jednu tajnu. Furbi je pohađal petu đimnu. Seča se kak danas. Zemljopis nam je držal profač kaj je simpatiziral dečke. Poreklom iz Bosne, mislim Sarajeva. A na satovima je profa volil puno brbljat o svemu i svačemu. Pa nam je tak jednom pričal kak je s prijateljem završil u Panti. Tam ga je poslužival šanker, sličan David Bowie-u, a Bowie mu se kao pojava jako sviđa, pogotovo njegove uske hlače i uske kožne jakne. Sve u svemu, u Panti se je lepo zabavil.
"Šanker mi je namigivao i cijele večeri i miješao fine koktele. Morat ću tamo otići opet." pričal nam je.
A mi fakini smo na to kaj smo pod velikim odmorom skupljali na stubištu i međusobno posuđivali plejke smo zijevali do poda.
Profa je ponekad znal bit grozan, pogotovo ak bi se posvađal s tko zna kime, morti sa svojim dečkom. Pa su se na to neki fakini iz razreda kaj su imali su problema s učenjem dosetili kak rešiti problem zemljopisa. Da ne duljim, jedan od njih, Žendra, je jednom kad ga je profač ispitival ovome namigival. Kaj ja znam, valjda je štel ispast frajer. a profu je to tak raspizdilo da ga je počel gađat kredom. Srećom ni ga ni pogodil, Žendra se vešto izmical. A škvadra kaj je sedila oko Žendre se spustila u rovove, ispod klupa, da slučajno ne dobije nekaj u glavu. I narafski, profa mu zato kaj ne zna i uz to je još bezobrazan, zabetonira kulju.
"Do kraja gimnazije." kak mu je sam rekel.
Pak je raska posle uvek morala intervenirat da profa tretira Žendru, jer je Žendra od tada uvek na piku i navek iz zemljopisa ispravljal kulje.
Fakinke su bile pametnije. U dane kad smo imali zemljopis, Morana bi oblačila trapke. Na stranu kaj su joj one tak lepo stajale i isticale njene obline. Sedila je u prvom redu u sredini i treptala svojim lepim okicama aktivno sudjelujući u nastavi zemljopisa, sve kak bi šarmirala profu. Začudo, profu to ni živciralo. Valjda si je gruntal kak ona sa svojom kratkom frizurom, uvek u hlačama još ni otkrila skriveni identitet Lady Gay Godive.
Danas je Morana šarmantna, dobrodržeća i feš gospođa za kojom se još uvek okrene svak normalan muški. Doktorica je, ima vlastitu neurološku ambulantu, obitelj i sve tak to po redu. Ove godine na godišnjici mature sam nakon puno let srel Žendru. Škemba mu više više ne stane u uske hlače. Familijaran gospodin več puno let živi u Stockholmu. Jedno vreme je plovil na brodovima i obišel je čitav svet. Pred par let smo na fejsu svi pratili kak s familijom uzduž i popreko putuje Australijom. Verujem da bi on danas profi mogel predavat zemljopis.
Profač nam je često puta znal pričat o Zrinjevcu, stanoval je negde u blizini. A na Tomislavcu je znal spominjat jednu birtiju, lokal kak je govoril, pa smo shvatili da tam zalaz s prijateljima. I znate kaj, moram vam priznat, bilo je to jedino mesto koje smo i mi, zagrebački fakini kaj smo ispitivali kaj curice ispod suknje nose, zalazil. A tam se moglo nač svakaj. Zalazili su i pederi i lezbe odnosno, kak se to danas moderno danas veli, gay. Zalazila je i straight populacija, i muški i ženski. I onda, a i danas. Tam bi znali dolutat oko ponoći, u vreme kad sve ostale birtije u Donjem gradu zatvaraju svoja vrata. Smeštena u dvorišću, u podrumu, birtija je bila cool, inn. Tam smo znali zač zač i dopodne, na kavu, obično s kakvom hercig kolegicom. A uveče bi se, uz normalne puce, tam znalo nač i onih kaj za lovu glediju muške. Kak se ono veli, to su loše žene. Sve u svemu, posebno mesto.
U Bacchusu se danas ponekad najdem sa svojom knjigovotkinjom. Njoj je to zgodno, jer dela u blizini, a meni ni preveč daleko. Sednem na traywan i siđem na Kolodvoru. Gospođa je dama i ugodna je. Udana ženska, fina i poštena. Iz Zadra je, ima obitelj, a buraz joj je kapo di naša najpoznatija dalmatinska klapa.
Loše djevojke sjajnih očiju
Uveče me zovu na ulice grada
Njihove usne tako su crvene
Kao stvorene samo za mene.
Loše djevojke dočejuku jutro
Sjedeći za šankom polupraznog bara
Uz campari i slična pića
U društvu svoga lošega mladića.
Ooo je, oooo je
Volim o je je samo loše djevojke,
Njihov pogled mi govori sve.
Tako su meke, putene i snene,
Od njh su još bolje bolje loše žene.
Sedi puca u parku na klupici i liže sladoled. Prilazi joj frajer.
“Bok, bi te mogel nekaj pitat?”
“Možeš.”
“Hm, ali … Ne znam baš …” počne zamuckivat frajer “Buš me pogrešno shvatila.”
“Nebum, sam pitaj.” veli puca.
Frajer nemre bilivit. Sav ozaren pita:
“Bi mogel jednom liznut?”
Puca mu pruži sladoled, a frajer razočarano veli:
“Eto viš, rekel sam. Pogrešno si me razmela.”
Frajer hoda parkom. Začuje:
"A u pičku materinu!!! A u pičku materinu!!!"
Osvrće se. Na klupi sedi predivna devojka i psuje. Nemre bilivit. Kakav komad, a kakav rečnik! Priđe joj, sedne pored nje na klupu.
"Zakaj tak psuješ?" pita.
"Hlače u kojima sedima platila sam 50€. Da mu pička materina!" objašnjava devoka.
"Pa kaj? Moje su koštale 150 eura!" odgovara.
"Je, al klupa je sveže ofarbana."
"A u tri pičke materine!!!"
Oko ponoći. Mrak. Nigde nikog. Murjak šeće parkom. Spazi grm. Grm se ziba. Murjak izvadi pendrek, priđe grmu i drekne:
"Što radiš!?"
Iz grma izleti fakin. Zbunjen je. Na brzaka navlači hlače.
"Fukam." odgovara.
"Petsto kuna kazne!" drekne murjak otresito.
Murjak ide dalje. Još se jedan grm ziba. Priča se ponovi. Fakin izvadi lovu i plati. Zadovoljan ulovom murjak ide dalje. Spazi treći grm. I on se ziba. Priđe grmu. Drekne. Fakin mu odgovori kao i prethodna dvojica.
"Petsto kuna kazne!" drekne murjak.
Fakin je u nebranom grožđu. Ogledava se. Okrene se grmu i pita ga:
"Imaš li mi za posudit?"
Iz grma izlazi puca . I ona se zakopčava.
"Aaaaa! Dvoje vas je. Tisuću kuna kazne!" drekne murjak.
Pođoh šetat Zrinjevcem ja oko dvanaest sam.
U to doba nigdje nikog, to je jasna stvar,
Tek na klupi u aleji sjedi jedan par.
Ja sam treb’o tad se sakrit. Zašto? Ne znam sam.
Što u noći oni rade htio bi da znam.
On je tako milo štipa da joj staje dah,
A pod njima klupa škripi da te hvata strah.
Aha ha ha ha ha ha ha ...
Ja sam se štel šuljat bliže klupi toj,
Al' kad spazih njenu pozu mene obli znoj.
Kako smije u sred parka tako nešto bit,
Ona njemu mazi lice, on joj gladi ...
Aha ha ha ha ha ha ha ...
Cijele noći ja bi gled’o krasan prizor taj,
Ali svemu na tom svijetu mora doći kraj.
Jer odjednom počne bježat naglo mladi par
Zašto? Sam međ nama sada iš’o je stražar.
Aha ha ha ha ha ha ha ...
Post je objavljen 06.10.2017. u 22:49 sati.