Ogromnu sam usamljenost spoznao prije nekoliko dana. Svemu je, zapravo, kriva monotonija. Već nekoliko tjedana svaki radni dan mi je isti: kuća-pos'o, pos'o-kuća. I po prvi put u životu, usamljenost mi je upalila glasan alarm... Nešto moram mijenjati.
Druge ljude usamljenost pukne po razumu, po živcima. Počnu piti tablete ili alkohol. Ili se bacaju u bezizgledne veze s neodgovarajućim osobama. Ja ne želim piti ni drogirati se, niti se želim bacati u loše veze. Kad je o mojoj koži riječ, tu sam control-freak. Samom sebi dosadan. Ne prepuštam se lošim porivima. Nije ni čudno što sam usamljen. Valjda se u odnose s ljudima moraš bacati naglavačke da bi ti se nešto događalo.
Uglavnom, počeo sam intenzivno tražiti neku partnericu. Za bilo što. Za ono pravo, ili za ono napola.
**********
Osim što sam usamljen i što mi je 46 godina, imam majmuna koji ustaje kao nikad prije. On ne razmišlja uopće o tome što sad nemam nikoga i što mi je 46. On bi u toplo i vlažno. To je glava koja ne misli ni o čemu.
U nekoliko sam navrata pomislio kako bi bilo dobro da cimnem neku od bivših. Znam i kojoj sam još napet. Možda bi bilo super da joj prodam priču o nevezivanju, već samo o kresanju. Jer smo veliki, odrasli ljudi i baš smo se lijepo kresali. Ono, ajmo se samo povremeno vidjet. Zbog seksa.
Ta mala glava ima nevjerojatnu sposobnost da i onu veliku učini baš glupom.
**********
Tri su mi žene u kombinaciji. Nove, nepoznate, za sad još virtualne.
Jedna je 15 godina mlađa samohrana majka, koju nešto vuče k meni. Ja imam 46 i ona to zna. Ona ima 31. Moja mentalna dob kreće se između 33 i 35, s malo dodatnog umora. Njezina mentalna dob je negdje u rangu 35-36 godina. Dakle, tu smo si negdje.
Što ću s njom? Mogli bi se pograbiti, možda potrošiti. Ona je ipak mlada i poletna, mogao bih se zaljubiti. Zaljubljeni matori konj će lako popušit nogu. Možda bih, dakle, ipak trebao razmišljati onom glavom kojom se razmišlja.
Druga je žena 5-6 godina starija od mene. Ne može se za nju reći da je osobito lijepa ni mladolika, ali ima duh kojemu se divim. I mozak. Veoma slično razmišljamo. Ima nešto skroz sexy u njezinoj pojavi, nešto što ne mogu opisati. Poželjna mi je. Ipak, ne reagiram. Kažem sebi "Znaš da nećeš ostati s njom, pusti ženu na miru, kretenu."
Treća je par godina mlađa od mene. U dobi od 40 i nekoliko, valjda, ne znam točno.
Dogovorili smo neki spoj sljedećih dana. Ona mi je najmanje privlačna. Dosadno je oprezna, valjda kao i ja. Mrtav-hladan sam dogovorio spoj u 17h, onaj dnevni, bezopasni, kad nećeš nikog cimat u mrak jer još nema mraka.
I nekako znam da se drugi spoj neće dogoditi. Jer ćemo ostati oprezni.
Suzdržan ću ostati i u prva dva slučaja. U prvom jer se malo bojim za sebe, ali još više zato što to nema smisla. U drugom jer ne volim biti kreten.
Ljudi nisu igračke.
Pomalo sve to ovisi i o tome kako će majmun nastaviti s aktivnostima. Možda su mu ovo zadnji trzaji u životu.
Ili, možda to ovisi o alarmu moje usamljenosti, pa se ipak prodam za zagrljaj. Kako god - bolje je i to nego da pijem ili se drogiram u ovim godinama. Ne priliči mi to više. :D