Ponekad mislima zalutam
u ono vreme
kada mi jutra nisu drhtala
u nekoj nepoznatoj strepnji
svićući u bojama koje nisu
mirisale na tugu.
Ponekad mislima odem
u onom pravcu,
čiji su putevi čuvali obećanja
skrivali suzu što se inatila,
istinu u koju sam verovao,
bez straha od izdaje.
Ponekad mislima dozvolim,
da te tišinom dozovu,
sakriju i operu,
od svega bolnog i lošeg
u čemu si se saplela
odustajući od svojih osmeha
i zagrljaja ruku sigurnih.