Ja volim čvrste i mirne ruke na volanu. Jak stisak. I čvrsto stisnute usnice. Koje ne psuju. Volim tamne oči. Koje gledaju napred i samo povremeno bacaju pogled bez pomeranja glave, na moj profil. Ja volim sklopljenih očiju gledati u tebe. Ne videti te, ali osetiti kako noć kroz koju juriš, vrhovima dodiruje sve ono što gledaš ispred sebe.
Znaš već; Sanjam pored tebe zatvorenih a otvorenih očiju: cesta ispred nas je samo jedna zakrivljena crta, obrisi svetiljki u letu dodiruju moju naježenu kožu. Oblaci i vetar preplivaju ceo Dunav iza naših leđa i sljube se niz tvoje ruke na volanu. I onda miluju moje koje su na mojim butinama bez da se pomere.
Kasnije svi ti oblaci, vetar, Dunav, jureća svetla, miris grada, buka iz Skadarske, treperave svećice sa stolova u Knez Mihajlovoj, lavež pasa, zakače se na krovni prozor, skupa sa mesecom.
Sve dok ne navučeš platnenu zavesu i sakriješ nas od svih.
Post je objavljen 14.09.2017. u 12:19 sati.