il po naški!
(ovaj izraz -naški- mi je uvijek bio "simpatičan" i znakovit)
Skoro da bih neku pjesmu mogao napisati o onoj kiši u Brestu o kojoj je tamo neki Vrancuz pisa ili o onoj kiši o kojoj je Arsen pisao ili o onoj hard rain gonna fall
Možda ta kiša stvarno predstavlja Božje suze kad vidi u što smo se, mi Božja stvorenja prometnula.
Valjda vlaga potiče sjetu, pa će sad blogerice navaliti s požutjelim lišćem a mi muški (bar oni malo pametniji) s mladim vinima.
Sjetio sam se i one "Bacila je sve na Rijeku"
Ili da je istina,(da je) voda duboka!?
Eto kod me voda odnese!
A počelo je od dosadne zagrebačke, sipljive i deprimirajuće...
Još kad ugledam A.Čačić i Štromara, opalim si dva tri šamara i uzmem neke vitamine (extrahirane iz crnog pinota)
Majku mu, šta stvarno moramo trpjeti takve jazavce!
Otužno je naše more i naše moramo!
Onaj Fresh negdje otiša; Lionica piše poeziju, onaj Geo je negdje u makedonskim pripizdinama, Blogi je u restrikciji, Barti se ne želi družiti s nama...
Morat ću se počet družit s antifama oni su najbrojnija ugrožena skupina!
Ako im još masončinu Masarika preselimo maršalu...
Evo kad me ufatilo pjesničko nadahnuće ( a bojim se da bi vas moji stihovi mogli dodatno "uzbudit" odlučio sam na sigurno, ajmo Sergej!!!)
Post je objavljen 07.09.2017. u 17:16 sati.