Ja o tebi tako malo znam
i lijepo je što je tako.
Jer nije važno tko si,
kada znam tko možeš biti.
Ispunjena slobodom mogućnosti,
kreiram tvoj lik usputnostima,
koje u hodu do tebe pronalazim.
Zalutati ne mogu,
jer samo je jedan put,
što do tebe vodi.
Niti se prikaza bojim,
koje jedino se noću bude,
da zaplaše malu djecu.
A sve usputnosti,
savršeno ti pristaju.
Poput mene,
kada svoja nisam.
Kao kad izgubljeno,
slučajno putem nađeno,
dobije neku novu svrhu.
Od tebe tako stvaram znalca
ženskih oblina,
opasnih krivina noćnih tišina,
pridodavajući ti svakoga jutra
jednu novu boju vedrine.
A smijeh ti do mene dopre,
kroz gusti, tmasti oblak
iznad moje glave.
Ja tada znam da sretan si,
iako o tebi tako malo znam.