Marketing
suzama l'epim tapete vol.967
...godišnji je ...al na žalost radni...
Prvih 10 dana godišnjeg, prisilnog rekla bih, proteklo je radno...
U punoj radnoj spremi i opremi...
Bivala sam sve nervoznija i nervoznija...
Svi su htjeli nešto prije nego oni odu na godišnji.
Ja sam stiskala sve uokolo sebe ne bih li i sama otišla na godišnji...oupsss pa ja sam već na godišnjem?
Da, da...ali dok sam god bila u blizini kompa uz toliko posla za svoju firmu...
uf...uf...
I onda sam u jednom trenu shvatila da ću pući k'o kokica ukoliko ne odem nekud van Zagreba.
Razmišljala sam i razmišljala i trebalo mi je vremena da odlučim i odem s Einyem na more.
Nakon duuugooo uvjeravanja sebe same u to da milioni idu sa svojim ljubimcima na odmor i kako mogu i ja to, pala je odluka...
Napravila sam rezervaciju...
I sa strepnjom iščekivala odgovor o raspoloživosti termina...
JOK MORE...
Poslala sam upit u apartmansko naselje Duga uvala.
Za to me mjesto veže prošlost.
Prvi poljubac.
A uokolo ima dosta šumice za šetnjicu sa malenim pa...
Sve sam izračunala...
Poslala sam upit za trokrevetni apartman...
Je, da, udebljala sam se kako je prestao boks ali još uvijek ne vrijedim za tri osobe, no to je najjeftinija varijanta koju sam pronašla tražeći smještaj uopće..
Čak sam u očito ne baš lucidnim trenucima razmišljala da nakon dva dana pozovem mamu da svrati na još tri...
Ili brata...
ili i mamu i brata ionako ima tri kreveta..
No da...mhm..
I....
I? Odgovor je bio...sorry nemam taj za tri osobe, ali imamo za 4!!!!!
WTF????
S jedne sam strane bila strašno razočarana a s druge mi je nekako malo čak i laknulo...
Da, znam gotovan sam žešći...
I tako sam ostala u Zagrebu i radila i dalje...
Dok nisam ovu nedjelju doslovce PUKLA!!!
jednostavno mi je prelilo čašu...dvije tri...
Katastrofa...
jednostavno nisam mogla...a dobila sam još posla...
Ja MORAM ODMORITI...vrištalo je u meni u svim porama mog tijela..
Bila sam nervozna...
Krcata hormonima(još sam i sad) jer me tetka iz Amer'ke (mengulja) čeka u subotu...
Znači jedini tjedan kad sam još mogla malo odmoriti, malo negdje otići...
Ponedjeljak je protekao radno...
Utorak sam ajde malo odmorila...otišla sam do termi Jezerčica...Donja Dtubica..
Nisam nikad bila.
Bilo mi dobro..
Umorila se preplivavajući bazen...
Malo sam se fizički izmučila...skoro pa do jaja..
I utišala mozak..
Bar na kratko...
Danas...opet posao...
No da...
bit će bolje jednog dana...
Samo stalno se pitam...
Hoće li mene biti tog dana?
Dopizdilo mi više sve!
Dosta mi je dostaaaaaa!!!!
Jučer sam se bezuspješno pokušavala dogovoriti s bratom da se nadjemo na pola puta na kavi.
Evo odmah mi suza krenula iz oka...oba..
Jadno je to.
Jadno.
Da stvarno nemaš nikoga svog.
Ok, imam. Einya.
Moje sunce, zlato moje, moje sve.
Nana pod klimom koju palim najiskrenije, samo zbog njega.
A ostatak "obitelji"?
Razgovor s bratom je prošao tako da smo se naravno posvadjali...
"budemo se onda još oko toga čuli" rekao je nakon jedno pola sata priče o tome kako mu je frka kako je prespavao pa nije sve stigao pa je išao n aplivanje pa ljudi naručuju pa...
Znala sam da ništa od toga.
Dosta sam šutila.
"znači onda od toga ništa" odvratila sam "znaš brat, ja da do tebe ne svratim mi se ne bi nikad ni vidjeli.
"nemoj sad u probleme zadirat" rekao je samodopadno i nastavio "dodjes kod mene na 15 minuta od čega Einy mora biti u prvom planu 10 minuta i samnom popričaš možda 4 minute"
..opet mi je nabacio Einya u facu..
...nemam ljepše riječi nego GOVNO SEBIČNO
U Einya mi dira pederčina jedna da mi je 1000 puta brat!!!!
Najgora je stvar što Einy tu uobraženu mušku pičketinu voli. I da, naravno da je u prvom planu kad negdje dođe, ali to traje minuticu dvije dok se ušmajhlava oko njega,a onda kasnije redovito ili ode na balkon pa promatra ili legne u sobu i spava. I to je to od njegovog prvog plana.
No moj brat naravno zna kako me matirati. I to koristi svaki puta.
I ja svaki puta nasjednem.
I nekako uvijek dođem po još.
U sekundi sam se rasplakala i još dok sam donekle bila sigurnog glasa mu rekla "Kamo sreće da ti svratiš do Zagreba na 4 minute, i prestani biti ljubomoran na Einya (kroz glavu mi je prošla scena dok mi je jednom prilikom rekao kako vodim Einya sa sobom samo zato da što manje s njim pričam) što je najgora stvar, on tebe voli, a ne da ne zaslužuješ nego..." i uz psovku sam mu poklopila slušalicu.
...i rasplakala se...
..nikako naučiti...nikako...
sama samna svijetu...pardon, Einy i ja smo sami na svijetu.
I da, ta me činjenica truje iz dana u dan sve više i više.
...vrijeme je da prestanem plakati i napokon uzmem svoj život u svoje ruke..
Ustvari vrijeme je da se prvo pošteno isplačem, da izbacim taj otrov iz sebe do kraja.
Ali ne ide.
Oči zasuze a mozak kaže, čekaj...prvo pošalji file ovom, pa daj poruku i mail onom pa slojevi pa posao pa skuhaj pa ćeš onda plakati na miru..
I tako već danima....
Ooooo..kad će ta prokleta menga....
Ili...kad već od nje nikakve koristi...kad će ta jebena menopauza da se ne mučim sa ovakvim promjenama raspoloženja svako malo?
kad će...kad će to SAD????
Post je objavljen 02.08.2017. u 14:01 sati.