Pregled posta

Adolf pl.MOšinski

Cijelo je to 19 st.u previranjima em ovakvim em onakvim i puno se toga trebalo posložiti i presložiti u narodnim interesima,a pogotovo nakon što giljotina u Francuskoj odradi svoje.Budi se svijest i Hrvata i Madžara kojima je dosta Austrijskog carstva i davanja love,ali im nije dosta hrvatskog trona i tu se počinje raspletati polako višestoljetna ljubav s bratijom čardašima još od one divno sastavljene pakte konvente pa sve do 1918 godine.I osjeća se pomalo ta zastarjela ropotarnica savezništva i čezne za domaćom reči i domaćom politikom. Budi se ilirika ,budi se domači jezik u saboru hrvatskom,Madžari prete samom Beču i kaj mamuze na noge i zajaši konja da spasiš staro carstvo,a usput da ga i deneš bratiji prek Drave i za riječku krpicu i za sve ono kaj su furt delali protivu nas i protivu naših starih navada.
Na lepom plavom Dunavu i to u samom centru umire car Joža s drugim 1790 i tu kreće cela ta stvar.Pretjerana germanizacija njegove majčice i njega,dovodi da se narodi počinju boriti za svoj identitet,a poglavito Madžari koji su bili mali,uplašeni sa velikom lovom i totalno se izgubili u toj kruni sv.Štefa,pa digoše one male nogice,ali na račun i opet suseda sa strane,što i nije neka fora.
Uvijek je u nekoj povijesti podpovijest i uvijek je u nekoj svijesti podsvijest pa ,kako sam već pisao prije,banica natapala sifiličnu dušu u toplicama i trošila svog malog crnca slugu,ban se oblekel ,prešel je Dravu,lupil šakom o stol i rekel „ deca dosta je tog zahebavanja i cigana i citri i svirki,svih tih Esterhazija i Kolomana,sad bute vidli di pes jajca nosi“...rasteral braću Madžare natrag doma,ali nam je zato doveo natrag Pesvetlu kuću i dinastiju natrag da nas čuva i pazi,ali je isto tako doveo i žbire i špijune i sve ono što je stara Austrija radila i prije kako bi ovaj jug svoje monarkie držala pod uzdama.
Jelačić je dobil lepe novce,lepi dvor novi,lepe zasluge i posluge,banica se i dalje mogla prepuštati čarima mondenizma i sve je bilo ok.
( Banicu je dobil posle nogometne utakmice sa Madžarima,ali meni ovak bolje paše).
U Austriji se takaj kuva,samo ne grah,odriču se trona ova i ona,i sjeda na prijestolje balavac od 18 godina,a kaj je taj mali spreman učiniti bumo vidli nekom drugom prilikom.
Sve je to igra za razdragane mase.
I kaj sad,idemo doma u Hrvatica i Hrvata i tu je u stvari cela ta moja opsežna opservacija na ne zadanu temu,a kako sam već pomalo u godinama,kreše me sve i svašta.
Kaj bi čovek rekel da u tri opiše kak se Dolfica dotepel prvo u Hrvatsku ,a onda u Zagreb.

Ljudi nisu imali kaj obleči,a Trst sa trapericama je bliže Zagrebu neg Rodnoj Poljskoj,a kak mali nemre zgledati kak klošar,tak su se poštovani roditelji preselili dakle,kak sam rekel iz rodne Poljske u 18 stoljeću u Hrvatsku i tu se naselili.Kak su to vredni ljudi ,a kak u ono vreme nije bilo neta,tv-a,moba tak se zna kaj se dela u mraku,pa je 23.7.1843 godine došel na svet mali,ali za Zagreb značajan,Adolfus Ignatius Joannes Nepomuk i to u Donjem Miholjcu u Slavoniji,di je tatek rmbal iltiga šljakal za presvetlog Prandaua kao provizor.
Vrijeme leti kak noro ilitiga ludo ,mali se seli u velegrad i tu završava gimnaziju i naravno da ovde starta njegov put ka visinama vladanja gradom,pa nam tako ostaje kao najduži i najvredniji gradonačelnik do današnjih dana,kad je jedan drugi fest dugo na ovoj poziciji,ali on sad nije bitan za ovu priču.
Vladao je Adolf Mošinsky gradom Zagrebom 12 godina,tri uzastopna mandata ,ali kako i ne bi kad je za njegovo vreme starac Medveščak postao od letimuha do podvodnog kanala,pa je i reguliran,dobili smo novi kanalizacijski sustav,koji je stajao valjda još od rimljana,tak da poštovani građani više ne prazne svoje noćne posude po glavama prolaznika,nego da lepo uriniraju doma u finom wc-u,otvorio nam novo kazalište na Kazališnom trgu,kasnije Maršala Tita,danas kaj bu,nisam info i naravno poštedil je građane nanoge špaciranja s jednog dela na drugi,pa je doveo i taxi službu.
I onda na kraju nekak uvijek ispadne da su nam stranci više donijeli neg sami mi domestikus purgeris.Morti siroček od silnog posla nije stigao sazidati niti jednu fontanu,ali i ovo je sasvim pristojno kaj je napravil,pa se naravno i on našao na mirogojskim arkadama u finom društvu 18.7.1907 godine i da ga smrt nije zaustavila tko zna kaj bi on još napravil za nas.


Post je objavljen 02.08.2017. u 11:19 sati.