Pogledaj onaj dim, Vaso, zašto šutiš?
Nisam, zaboga, petunija, ali nigdje kiše!
M'da, neće nama oprljiti turove,
Daleko smo od Splita.
U redu, Vaso, stotine su to kilometara, priznajem,
Ali mi smo sada odgovorni i čemu otezati?
Crni dim obično ostavi zgarište.
Sve je već spaljeno, Žrnovnica i Kila.
Ako bude potrebno, poduzet ćemo nešto.
Bojim se za tebe, za mene je svejedno.
Plameni jezici su opasni kad krenu,
A mi smo sada na potezu (i tako prokleto bez ideje).
Mnogi će večeras kukati nad domom progutanim vatrom
Ne bih mogao pristati da toliko ovisim o mijenama.
Ne tresi se, Vaso, to su samo živci
I oni slute katastrofu.
Kažem ti, život je znao biti i jednostavniji
Nijedne jedine kapi, sad će početi urnebes.
Stavi cvikere, gle i novinari nam dolaze
Ne bih sebi oprostio da ti se nešto dogodi.
Dakako, izvalit ću im nešto samo da ih se riješim
Molim te brže koračaj i nemoj se osvrtati.
(Slavko Mihalić)
Post je objavljen 18.07.2017. u 11:14 sati.