Marketing
ŽIVOTNO IŠČEKIVANJE
slika: digital artist
Tisuću puta sam se zapitala što stalno iščekujemo…
Kad ste dijete malo, nemoćno, želite da vas vole. Da imate sretno djetinjstvo, da vas ljube, maze, paze, pričaju bajke.
Kad malko odrastete…
Kažu: - Nisi više dijete, moraš odlučiti što dalje…
Koje škole izabrati i završiti ?
Ali opet se netko nađe, tko će da ti pametuje pa kaže:
- Ne nije to za tebe, ja sam odlučio umjesto tebe, tako ili nikako..
A ti opet, nemoćan da se boriš sa „vjetrenjačama“, pogneš glavu i misliš tako je…Trudiš se, od tebe očekuju najbolje. Svi sretni, ti završio što su od tebe očekivali..
A, ti…Jesi li ti sretan?.Ma tko tebe pita nisi punoljetan, još te oni hrane …
Dođe dan kad postaneš punoljetan, pa misliš nitko ti nije ravan…
-E sad da vidim tko će da mi pametuje, sad sam ja onaj, što može sam odlučivati…
Zaposlio si se, ma vidi čuda, sad imaš i svoj novac…
Niko ti nije ravan...Ali i tu moraš biti pognute glave, ako želiš da bude kako je netko zamislio. Tako ili nikako …
Godine prolaze…Mladost iščezava…Udaš se ili oženiš, iščekuješ da će ti život biti idiličan…Med i mlijeko.
Konačno nađeš srodnu dušu…Nadaš se...
Došla djeca, ma nema većeg vesela i radosti…
Pružaš im svu ljubav, koju vi niste imali…
Pričate bajke, vodite na izlete, pružate sve što možete…
Pazite ih mazite, dajete im smjernice,
ali nikako da ih zakinete u njihovim pravima…
Sami odlučuju , koje škole upisati…
Koje fakultete završiti…Vi ste tu da im pomognete.
Opet se neko nađe da pametuje, pa se uhvatiš s njime u koštac, ne dozvoliš da neko bira umjesto njih, ipak su oni individue za sebe, „krojači“ svoje sreće …
I tako jednog dana postanu i oni svoji ljudi.
Koji još uvijek nešto iščekuju, kao što smo mi iščekivali…
Prođe život u iščekivanju, nečeg boljeg, ljepšeg i sretnijeg…
Tako… ponekad razmišljamo, da li smo si postavili previsoke ciljeve u životu,
koje nismo uspjeli ostvariti ili nas je uvijek nešto sputavalo da cilj ostvarimo…
Tada se pitamo, da li se isplatio trud koji smo ulagali u to što smo željno iščekivali,ili smo podbaci…Pitanje koje se uvijek nameće….
Tako je Goethe rekao: „Svi ljudi bivaju u svojim nadama razočarani, u svojim iščekivanjima prevareni." …
Sad se pitam: - Tko sam ja da nekome pametujem ?
copyright © by Helena Horvat
iz zbirke KORAK U ŽIVOT
ISBN 978-5953-56342-7-02
posveta u ovoj knjizi je:
„To što sam samo obična žena, puna čuđenja, sa naramkom godina na leđima, sa mladenačkim duhom i srcem koje nikada ne stari.
Svjesna sebe i proživljenog života, stavljajući na papir krunu svog življenja,ostavljajući u nasljeđe splet ljubavi, sreće i tuge koje dočekala uskrsnuće duše jednog vremena“
Helena Horvat
Post je objavljen 13.07.2017. u 15:05 sati.