Možda opet pronađem neki izgovor da dotaknem ti ruku, da se poigram vlastitim osjećajima, ispitujući, sebe, spoznaju, tebe, .... ne znajući što su ni kako su nastali, samo da, eto, tu su, bujaju, divljaju, uništavaju svaki trag razuma kojim bi se mogao gordo i nedodirljivo držati po strani, nezainteresiran za tebe, za tvoje disanje i pogled koji ponekad luta...
Možda ti, večeras, ruke budu hladne...
...
možda moj
drhtavi dodir
probudi
nešto
što dugo već spava
Post je objavljen 06.07.2017. u 13:40 sati.