Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/iskonskipag

Marketing

DA SE NE ZABORAVI - SALBUN




Povezan na zrnu pijeska
Želite li otići i želite pobjeći.

Ovako pocimje popularna talijanska kancona "Legata ad un granello di sabbia" ku piva Nico Fidenco ke san se siti slikajući gradsku plažu, doša san do kraja di pocimje nova plaža ku u Pag zoveju "Mađarica", tu je nekad bi del plaže pune salbuna ku smo zvali: "sve to daje – sve to pliće".


Kala san se skroz do mora, do salbuna, ali od salbuna više ni spomena. Di je nesta taj salbun? Dali je moguće da se još uvik može hodit pomoru i da ca greš daje bude sve pliće?

Vraća mi se uspomena kada smo cekali da oseka ucini svoje, kako bi mogli cagod napisat ili nacrtat u salbunu. I mi smo gradili svoje kule od salbuna.

Ufam se da u Pag ni iščezla beseda "salbun". Salbun (lat. sabulum, tal. sabbia, ven. sabion).
Koliko je kuća u Pag ugrajeno sa tin salbunom? Sićan se salbunjera ki su vadili salbun odmora. To su pretežno bili trabakuli i bracere sa jednon štivom. Sve je to iščezlo.

Jedna, jednostavna, cista ali sigurno tužna slika, ucinjena je na spomen jednom životu, jedno ditinjstvo, jedno prijatejstvo ko' će zauvik ostat u meni, a siguran san i poć smanon.

Svima onima kima su puna usta kurikularne reforme i ki se zalažeju da Marulića izbace iz hervtaskih škula, neka pročitaju "Juditu" njeno drugo pivanje, na samom kraju velikan pisane besede u Hrvata je napisa:
Piše ti na prahu i po salbun si(j)e,
ki se oholu bahu svit dat usiluje.
Jer on ne slišuje nauk od istine,
ki se uzvišuje u slavi tašćine,
Pravdu pogarjuje, ljubavi vuhavšćine.

Mi bismo u Pag rekli ovako: Ca je napisano na prahu, rasperši se, a ca je posijano po salbunu, ne nikne. Tako je uzaludno i dobro svitovanje ko se daje oholome ki ga neće primit kao ca i ovi nisu slušali.




Post je objavljen 18.06.2017. u 14:10 sati.