Kaže naš narod da je: Bolje roditi se bez kurca, nego bez sreće. Jer ako imaš sreće i kurac će narasti.
Šećemo Draga i ja Osakom u lijepo popodne. Obišli Dotonbori, obišli Ebishu Bashi-Suji sa nepreglednim nizom trgovina, sjeli pod Dotonbori Bridge i ispušili po kutije Black Devila pa odlučismo: E dosta šetnje za danas. Uskočimo u metro i uskoro smo bili u hotelu. Ma nije prošla minuta spusti se pljusak. Ma šta pljusak, pravi pravcati prolom oblaka. Da samo stigli po minute kasnije, plivali bi do hotela. Od kuda se samo stvorila iz vedra neba?
Nedjelja jutro. Bilo je tek četiri sata kada smo sletili na aerodrom u Dohi, presjedanje za Zagreb. Četvrti smo puta u Dohi i dobro nam je poznata njegova gužva. Ovaj puta čudno prazan aerodrom. Jedino neobično, bila je upravo ta pustoš, ali nama nakon 11 sati leta od Tokya nije bilo do puno razmišljanja. Dočekasmo naš let i sretno poletimo u 8.
Tek naveće smo doznali razlog pustoši u Dohi: Izolacija Qatara zbog tralala ... Valjda smo imali sreću uhvatiti jedan od zadnjih letova. Možda bi još i sada čekali na aerodromu bilo kakvu vezu za doma.