Ko skladana al nedovrsena melodija, čekam te.
Bez cilja nikada nisam bio.
A sve sam zaboravio.
I sve su moje primjedbe u tvojim očima bezvrijedne.
Jer ti se ne javljas.
Ti me ne pozdravljas.
Evo sedmi dan je, 168 sati.
A ja očekujem da mi se vrati.
Ono sto moje ni bilo nije.
Što mi se s visoka smije.
Ni jedna rijeka neće teći silinom tuge i jada.
Sunce je stiglo, ali jos kisa pada.
Pitam se naivno, zasto se meni ne događaju čuda.
Zasto sam osuđen bez porote i suda.
Sam Bog zna da ću skončati u nekom kanalu.
Mjesto da sam s tobom na morskom žalu.
Da te pogled moj drži.
Dok zlatno sunce prži.
Koji glupi sni.
I ja i ti.
Nedosanjani.
Ranjen, prevaren, lud.
I opet uzalud...
Post je objavljen 03.05.2017. u 12:30 sati.