Oproštajno pismo napisano supruzi Ani Katarini Zrinskoj dan prije autorovog smaknuća.
Moje drago serce. Nimaj se žalostiti zverhu ovoga moga pisma niti burkati. Polag Božjega dokončanja sutra o desete ore budu mene glavu sekli, i tulikaj še naukupe tvojemu Bratcu. Danas smo mi jedan od drugoga serčeno proščenje uzeli. Zato jemljem ja sada po ovom listu i od tebe jedan vekovečni valete, Tebe proseči ako sam te v čem zbantuval ali ti se v čem zameril (koje ja dobro znam) oprosti mi. Budi bog hvaljen, ja sam k smerti dobro pripravan niti se plašim. Ja se ufam v Boga vsamogučega koji me je na ovom svitu ponizil, da se tulikaj še mene hoče miluvati, i ja ga budem molil i prosil (komu sutra dojti ufam se) da se mi naukupa pred njegovem svetem thronušem v dike vekovečne sastanemo. Veče ništar ne znam ti pisati, niti za sina za druga do končanja našega siromaštva. Ja sam vse na Božju volju ostavil. Ti se ništar nej žalosti ar je to tak moralo biti. V Novom Mestu pred zadnjim dnevom mojega zaživljenja, 29 dan aprila meseca o sedme ore podvečer, leta 1671. Naj te Gospodin Bog s moju kčerju Auroru Veroniku blagoslovi.
Groff Zrini Petar
Ovo sam prenijela kao primjer dostojanstvenog suočavanja s preranom, nasilnom, smrću i očitovanje nježne bračne ljubavi. Pismo je napisano prije postojanja sadašnjeg standardnog jezika i pravopisa, pa se sigurno ne može pročitati onako kako je u ondašnjem govoru zvučalo, na pr. sigurno se nije govorilo "serce" nego "srce", ne "zverhu" nego "svrhu", ali se kao "e" pisao poluglas koji i danas osjećamo pri izgovoru slogova sa "r" u funkciji samoglasnika (rt, hrt, prst...) koji ne pišemo! Također nije bio fonetski pravopis i "posuđivali" su se neki obrasci pisanja iz drugih jezika. Zato mi je komično kad naše spikere čujem kako stare tekstove čitaju fonetski... A sve radi nepripremljenosti i podcjenjivanja slušatelja!
(Otrpite, molim, ovaj mali osvrt na jezičnu tematiku, koja je moja amaterska zanimacija, a često i tiha patnja!)
Post je objavljen 30.04.2017. u 12:28 sati.