Ka i svudir u Lipoj Našoj, i u kući Danilovih u Novome, di stojimo i mi Garbinovi zadnji par godin, drži se do tradicije. Uskrsne, pogotovo. Jučera smo punica i ja pituravali jaja, dokle je Vinka vridno trenirala u vatrogasac u Sućurcu, pripremajuć se za skora takmičenja u petome misecu. Prvi je na redu „Kup Dalmacije“ ...
Apropo tradicije, ka i u svemu, sa Uskrson se prepliću i druge ljubavi ... jer kako je reka veliki kralj Eric Cantona, u životu moreš navijat samo za jedan klub
Kombinirali smo malo lanjski ukrasi ...
... sa malo jučeršnji friško piturani kokošji jaj ... a nije falilo ni oni čokoladni ...
Kasno san se sitija krenit u kupovinu, pa san po opustošenin polican naši butigi (prodavaonica, za sjevernjake) di su stali uskršnji artikli, naša samo prikladne salvetice i čikolate sa motivon zeca napravjenin od bile čikolate ...
Kuvani pršut (šunku, za sjevernjake) smo, ka i svake godine, dobili od Jeleninih kumova iz Koprivnice ... to baš i ne spada u našu kaštelansku tradiciju, ali niko se od nas nije bunija
Kako su oni, Koprivničanci, u nas otkrivali čari bobiči, mandulata, krokanta, maslinova uja, suvi smokav ... tako smo mi u nji otkrili tu kuvanu šunkicu, oliti po domaću pršut, i drugi delicija iz njiovoga kraja. Samo, ča se nikako ne mogu naviknit, mašo ga prisolidu. Ka da jin slane srdele umaškarane u pršut
... servirano sa jajima i malo sira ...
Osta je još jedan bokun (komad, za sjevernjake) za mali Uskrs, za drugu šetemanu (tjedan, za sjevernjake) pa smo se već dogovorili da ga tri dana posli potopimo u vodu, i dva puta na dan minjat vodu
Kad smo to sredili, doša je na red bokun teleće plećke sa kumpirima ...
Trvenice (oli kako se u Istočnin kaštiliman zovu Sirnice), i orahnjača su došli poza tin ka desert, za malo zasladit, ali san se ja već prije toga povuka. Iz psiholoških razloga
Ionako mi je bila „muka ježova“ izist ovi lipi obid bez komadića kruva.
Zato san na vrime uteka gori, odma poslin vengo smo sve lipo zalili. Doduše, samo šura Ante i ja, jer za našin stolon sve tri cure, iz ovi oli oni razloga, baš i ne duperaju vino.
... ostalo je još malo i za sutra ...
Doduše, šura je pija bevandu, a ja san se pravija Dugopoljac, pa san učinija po-a-po kokakole i „plavca“, takozvani „bambus“
Srića da gren leć odma poza obidon, i srića da je Pare (napokon!) iš u penšjun!
Pa kod matere i brata u Sućurac mogu poć i malo kasnije
Još botu, svima van skupa želin
A do idućega puta ... Zdravi i veseli bili!!!
Post je objavljen 16.04.2017. u 13:59 sati.