Sve više poznatih srećem što ih je satrao život. Sve više nas me podsjeća na Dustina Hoffmana iz Leptira, mislim da je to bio taj film, koji je zatočen na otoku oblikovao svoj vrt i ne pada mu na pamet bježati u slobodu.Besporočno bezživotno otaljavanje. Dobro, i na odmoru čujem vijesti iz mjesta radnog življenja, ne pada nikom tamo na pamet, kad se vratim, ostaviti me na miru, ljudi kojima je u životu neophodna dinamičnost, a da bi im život bio dinamičan, potrebni smo im mi, i ne mogu bez nas, kojima se suštinski fućka i za kapitalizam i za tkz. demokraciju i tkz. slobodu i sve slične pizdarije koje su im usuli u glavu perači mozgova.