Hteo sam,
da zaboravim
jutrenja svake zore
što se protezala
u njenim očima,
da ukrotim svaki zvuk
koji me podsećao
na snove koje sam snivao,
na snove koji su
za jedan korak bola izmicali.
Hteo sam,
da sakrijem
tu svaku suzu
koju sam umotavao
u plašt tuge
što mi je ostavilan
da krenem putem vetra
što me lomio,
sahranjivao sva moja osećanja
noseći sve čežnje
i ispisujući note njene pesme.
Hteo sam,
da spasem nju,
da spasem sebe,
od zaborava,
svih tišina zanemelih,
znale su,
da je glavni naslov
svih mojih uzdisaja.