Koliko netko može biti direktan toliko netko drugi, kao npr ja nije u stanju reći ne , ne mogu, ne ću, ne hvala, ne bih, uglavnom , ne ne postoji u komunikaciji s mojom svekrvom.
Zamišljam se da sam drugačija. Pa za stolom dok svekrva grabi drugu porciju ja uljudno kažem ne, hvala ne bih više, znači dva put ne, da se potvrdi. Umjesto toga ja sjedim , šutim i molim boga da ona ode na wc da mogu nevjenčanom pretrpat ostatak koji ne mogu strpati u sebe. Počnu mi mlinci izlazit na uši, zbog njenih ručkova više ne kuham neka jela koja sam voljela. Pohana šnicla mi izaziva noćnu moru, kelj kad vidim diže mi se želudac, a makovnjača i orahnjača su na vrhu top omraženih jela. Isto tako ne mogu reći ne kad sipa rakijicu. Dižem se od stola pijana i jedva dođem doma pridržavajući se za zidove. Više joj se ne mogu opravdat da ja nemam problem s alkoholom već s njom. Zapravo, ponekad viknem NE , ali onda zablokiram i svi misle da sam pijana, a zapravo već jesam pod gasom pa se onaj polupijani buntovnik želi izraziti ali toliko je potisnut i fokusiran na ne, da samo usklikne NE. Svi zašute, koliko god da nas sjedi za stolim i pogledaju me, i zašutim i ja i nasmijem se.
"Sve u redu ?" upita me svekrva, a ja samo kimnem glavom "da, sve super da, da, da, da " i sipa ona rakiju a ja i dalje dadakam.
Inače, ona je već bakica od sedamdestdve, super bakica u tigrastim tajicama, nalakiranih noktiju u trulu višnju, frizure iz šezdesetih i kupila si je Smarta s kojim je imala problem jer nije do sad imala automatik pa ga je vozala po garaži zgrade u krug. Voli popit, pojest ali jako pazi na sebe i samo na sebe. Trknuta je i munjena , pomalo ekscentrična, rastrošna, dvaput udovica, dvoje djece iz brakova, pomalo egoistična, voli monologe i loše kuha. Užasno loše kuha.
Post je objavljen 06.04.2017. u 22:59 sati.