Marketing
suzama l'epim tapete vol.927
...danas je divan dan...
...i Einyu i meni...
naime Einy nije sam doma a ja nisam morala juriti doma za pauzu puštati ga piškiti....
Idila...
Potrajat će bar neko vrijeme...
Dan je danas....tako sunčan a tako hladnjikav...
Nije me bilo dugo jer se sve nekako zaredalo...stalno sam u nekom moovingu i non stop imam nekog posla ali NIKAKO da od tog posla uberem neki plod osim umora....
No da...sastanči se stalno....
a valjda...moždaaa...ma ne sigurno bude i neke malo zesce naplate od sve te jurnjave u skorije vrijeme...
Malo je reći da malo pucam po šavovima na ovom poslu....da to izjavim lagala biiiiiihhhhhhhhhhhhhhh...uf...
Pucam po svim mogućim šavovima...i to žešće...
Činjenica da konstantno kašnjenje plaće nikako ne pridonosi mom dobrom raspoloženju je već konstanta?
Najbolja mi je situacija na poslu kad me da prostite ali JEBE u ionako sjeban mozak veliki esteta iz Sarajeva (balonja s premalo iskustva) i ja bih to trebala dopuštati sa osmjehom na ustima govoreći uz smješak "još, još, molim.." a shef mi na to mrtav hladan kaže,on to smije jer on plaća....
KOGA PLAĆA?????????
Jer mene očito ne plaća!!!
Sad je već i sam shef naučio moje bezdlako jezičanje pa je ubrzo završio razgovor kad sam mu rekla "Plaća??? NEmojte mi samo o plaćanju!"
Da...
konstanta...
...pokušavam se što manje nervirati no da...nekako ne mogu protiv sebe i okruženja u kojem sam...
Recimo tata i tetka....
Trenutno ne razgovaraju iako su razgovarali do nedavno iako je tata prije tog nedavno zvao policiju da ukori tetku...
Da, pretpostavljate dobro...
Nisam prismrdila tamo već poduže vremena...
Štooooo?
Paaaa...planiram ja planiram i onda se uvijek desi neki eksces pa odustanem.
ne mogu.
I što je najgore niti ne želim.
Prije tri tjedna je bila parada sa policijom. Je da, sad normalno pričam o tome, samo nije mi bilo svejedno u trenu doks e to događalo.
Ali ajde prošlo je.
Sutradan je tati bio rođendan pa nisam išla tamo iako sam mislila po tko zna koji puta zagristi onu veliku tortu od izmeta koja se zove "ipak je on moj tata" i prožvakati ju sa osmjehom na licu i gutati uz obavezne suze.
Ovako, policija je spasila mene.
Koliko god da to odvratno zvučalo, nisam se pojavila po mislim prvi puta na njegovom rođendanu.
Samo sam nazvala i uplatila pare kao poklon.
Ne znam što sam radila prošli vikend.
Mhm da...bila sam na mjerenju na još jednom od možebitnih psolova koji još to nisu, a u nedjelju je valjda padala kiša tako da....
Ovaj petak je bila kalvarija s tetkom.
Skočio joj je tlak.
Na 220.
Kako je tetka već doživjela jedan moždani udar a teški je visokotlakaš, niej baš za zezanciju tih 220.
No, uspostavilo se da je tetka usamljena, izmučena, tražila pažnju.
Od mene ju nije niti htjela a tata joj ju nije htio dati.
Peca ona na tatino "kako si?" već godinama dok tata samo odvraća "Nisam ti ja muž da te pitam kako si"...i tako...eto...
Ja sam to veče završila sa vrlo poznatim trncima po stražnejm dijelu glave i vrtoglavicom.
To me nije spriječilo da odem do Konzuma po pusice i obžderem se do besvijesti njima. 
...no da...stalno neki crnjaci...
Ali nit će bolje...samo nas biti nećeeee..opet crno pa crno...
Ma ne, ljepši je dan, ljepše je sunce...
Proljeće je....
Einy i ja šećemo k'o pravi...
...ja čak nešto kao pokušavam trčkarati u zoru....
Pokušavam kažem, jer to stvarno nikako bar još uvijek ne može se trčanjem zvati...
Mala Li trkačica...ptica trkačica...
Je da, smijem se jer mi je smiješno.
Iako sam u nekim dijelovima svog života trčala, trčanje nikad nisam baš ono ljubila po pravo...
Uvijek mi je bilo "više volim sportove na bodove..ovo je besciljno.."
Ali kako ne radim ništa po pitanju "bodovanja", a još manje po pitanju neke yoge ili teretane, a nerviram se sve više i više...pa što ne bih malo pocupkala kad već ionako šećem.
Einy je to moje pocupkivanje začudo jako dobro prihvatio.
Kad sam ranije pokušavala isto, uvijek bi mi se petljao ispred mene, skačući u zrak u čudu šta se to dešava.
Sad?
...trči sa strane, nikad meni pod nogama i da...nabija mi komplekse jer trči ispred mislim taj njegov trka ionako ne bih nikada...mogla oponašati niti trena,nemojmo se zavaravati...
No da, i ta tri metra cupkanja me nekako rade "boljom"
Osjećaj je bolji....nadajmo se samo da će potrajati
...trebam se pokrenuti...krajnje je vrijeme...
...ili pokreteniti...bilo koji od ta dva puta koji je lakši..
Post je objavljen 27.03.2017. u 13:32 sati.