Bajke nikad ne spavaju, veli bloger GP-ZG, i ja se slažem.
U petak putujem na posel, 14-ica, svi normalni bulje u mobač ili se nadvikuju kakav je bil kontrolni iz fizike, ja čitam Bajke istočnjačkih naroda. Najedamput dobro jutro, kontrola karata. Kak nisam čula da je nekom to rekel prije, a pun tramvaj školarcih i studentih, reko to je neki štos, čitam dalje. Gospođo, kontrola karata. Ja pogledam onak nakratko kao ne zanima me naročito - mislim kae studoš mene si našel razbuđivati. Smješkam se. Smješka se i on. Mislim od sve raje u tramvaju našel je ženu koja ima sto godina i čita knjigu. Mora da je knjiga sumnjiva stvar danas u nečijim rukama knjigu za videt... Reko jel to neka zafrkancija, veli mladi kontrolor - nebute verovali al nije. Sad ja pogledam kak treba i skužim da je fakat kontrola jer je imal onaj stroj u ruki i tak mu ja dam kartu, i to sam ukucala 10 kn, boktenemarad, sva sam si odma bila fensi i kozmo. I šik.
Njegov prelepi kompa, još mlađi, nasmijani od uha do uha, stal do mene i gleda i veli - čujte gospođo kaj vi to zbiljam čitate bajke? Je, reko' čitam, uostalom vite (fakat piše na koricama) gore piše - Knjiga za svakoga. Aha, veli taj mlađi - Aaaa, ono, jel zanimljivo?
Meni neugodnjak, nisam se još razbudila, nemrem parirati, velim ma je, a znate i vicevi o Husi i Hasi vam potiču odavde (sad bi ja njemu razvezla, luđakinja, mada ima prepoznatljivih viceva). Aaaaa, dobro, vidi mladi čovek da sam se zbunila, još jednom me dobro pogleda, smije se od uha do uha sad na najjače, veli dobro je gospođo, samo vi uživajte u bajkama, ugodan dan i pa-pa.
Ni čudo da su samo mene pitali jel imam kartu, ko još opće čita; ma ko još uopće bajke čita, pa još u ovim godinama, normalno da sam bila sumnjiva.
Post je objavljen 12.03.2017. u 09:34 sati.