Marketing
Ne prepoznaješ me više ...
Sinki priče su napisane tako da se treba pogoditi o kome je riječ. Što se kasnije pogodi, napisano je bolje ...
Ne prepoznaješ me.
Mene ??
Srami se.
Vodila sam te u Veneciju, nikad je ne bi vidio da nije bilo mene. I tamo si mi pravi cirkuse. Htio si se kupati u onoj prljavoj vodi dok je gondoljer zabezeknuto gledao moje napore spasiti te od gluposti.
Ti si jedan najobičniji prasac.
Mene ne poznaš.
More si mogao samo sanjati, ali ne, ja sam te vodila. Ni u slastičarnu nisam išla bez tebe. Dok sam lizuckala sladoled ti se gledao one strankinje, e i jesu neke, debele, male, nafrakane, nikakve, a sjećaš li se one jahte, pa onih pomorca, ma i klapu si slušao zahvaljujući meni.
I nisi nešto naročito, pravo da ti kažem. Ako te interesuje, duže ja već gledam nekog tko će te zamijeniti... Misliš sa pametnijim neću znati izaći na kraj. Samo se ti nadaj, ni prostaci nisu više na cijeni.
Kako si me samo prevario. Bojala sam se da nisi bolestan. I šta ti znači ono otvori drugi prozor ??
Ja poštenjačina otvorila, a ti se sigurno cerekaš, pa ... ne poznam te, otvori još jedan.
Što sam ja ??
Otvaračica prozora ??
Otišla sam na drugi kraj grada, lomatala se po prijevozu, čuvala te kao da si dragulj, računam, bolestan si, treba te liječiti.
Ne, lijepo si se pokazao, tamo si preo kao mačak i radio. Gleda me onaj čovjek, sigurno misli da sam budala. Zaklima glavom, i on, muška solidarnost, ne prepoznaje vas. Ma, mogla sam vas obojicu ... ma .... ma utopiti u kapi vode. I još mi reče da ti kupim neki čitač, ima to u svakoj radnji. Nakon obilaska deset radnji, svaka na drugom kraju grada, shvatila sam da si ti jedan najobičniji bezobraznik, i samo da znaš, novi foto aparat kupujem.
Post je objavljen 10.03.2017. u 08:28 sati.